Premijerno izvođenje komada „Kuća“ Nebojše Ilića u produkciji „Zvezdara teatra“ zakazano je za 8. oktobar od 20 časova, na Novoj sceni. Tim povodom danas je održana konferencija za novinare, na kojoj su govorili reditelj predstave Voja Brajović, direktor Zvezdara teatra, Dušan Kovačević i glumačka ekipa koju čine: Branimir Brstina, Nebojša Ilić i Ivana Zečević.
– Ovo je jedna lepa kamerna drama prožeta sa malo fantastike, koja je u žanru i duhu većine predstava koje se igraju u Zvezdara teatru. Ta priča, pošto je naziv konkretan, realan i simboličan, može da se priča iz više uglova. Tako da će svaki gledalac videti svoju priču. Priču o našem raseljenju i tom velikom problemu koji nas prati ceo 20. vek. Reč je o tome da smo mi kao narod ceo 20. vek i četvrtinu 21. veka u potrazi za identitetom kuće. Ceo vek je prošao i mi zapravo pokušavamo da definišemo to šta je naša kuća i gde je, i kolika je okućnica i koliko nas ima i zašto smo takvi kakvi jesmo, ili nismo. Ovo je konkretna priča koja se tiče nas, naših seoba, odlazaka, da li iz socijalnih razloga, želje za usavršavanjem, spoznajom novog sveta…Tek, više od jedne trećine našeg naroda je u inostranstvu. Ova priča je zapravo o tome kako jedna porodica koja je u rasejanju ne zna tačno kako se oseća tu gde je ta njihova kuća. Ta kuća je mobilna u smislu da imate osećaj da kad ste u inostranstvu vam fali ova kuća ovde, a kad ste ovde imate osećaj da bi bilo bolje da ste negde drugde. I taj nemir ustvari je priča o ovom komadu i naslanja sa na tradiciju i sve ono što prati priču o jednoj porodici. – rekao je direktor Zvezdara teatra, Dušan Kovačević.
Pisac Nebojša Ilić, koji ujedno tumači lik oca u ovom komadu, ističe kako ga je oduvek interesovalo pitanje „stranstvovanja“.
– Na gostovanjima u Kanadi često sam razgovarao sa prijateljima i domaćinima koji su i formalno stranci…nekako mi je to pitanje „stranstvovanja“ uvek bilo i zanimljivo i bolno i zamišljao sam sebe u toj situaciji. Kakav bih ja bio čovek kada bih otišao negde drugde, da li bih bio isti čovek, tako „presađen“ iz jedne zemlje u drugu. Kao kakva biljka bih rastao, kakve bih plodove donosio? Onda sam uvideo da ne moram da odem u Kanadu da bih se osećao kao stranac, da je dovoljno da mogu da vozim kola malo duže po gradu i da ne prepoznajem neke delove. I da tu mogu da vidim kako vreme nekako prebrzo ide, da me pretiče, i na nivou običaja i na nivou komunikacije. Nekako se svet brzo menja da ne stižem da primetim promene i samim tim se osećam često kao stranac. I kad sam sam sa sobom postoji taj osećaj „stranstvovanja“ u meni i imao sam potrebu da kroz taj jedan hrišćanski uvid pokažem da ovo što vidimo nije sve. Da smrti nema i da smo nekako svi u jednoj kući i da večnost već negde ovde počinje. – istakao je Ilić.
Voja Brajović, reditelj najnovijeg komada teatra pod zvezdama takođe kaže da je pitanje raseljenja jedno od glavnih kojim se predstava bavi.
– Nije nesreća našeg naroda što je bio 500 godina pod Turcima, nego što je više od toga bio u rasejanju. I to rasejanje nas negde uvek vraća ustvari na to da stvarno imamo želju da se vratimo kući, ili se pitamo šta je naša kuća. Video sam da imam veliku odgovornost da ovaj divan tekst pretvorimo u predstavu. Tekst koji ima jednog magičnog realizma, inspirativnog, a koji ne želi nikoga da impresionira. Želeli smo da vam damo nešto što će probuditi najplemenitije emocije, od smeha do suza, do toga da se negde zamislite i vidite šta je ta veština glume koja postoji zbog vas koji to gledate. Predstava upravo hoće da vas obraduje i da vašoj duši donese nešto zbog čega ćete poželeti ponovo da dođete. – rekao je Brajović.
Branimir Brstina u novom komadu tumači lik dede.
– Kada sam pročitao tekst prvo me je zabrinulo to što sam pomislio ko će ovo da režira. To je bila prva misao. Prvo što sam prepoznao u tekstu je pozorište koje volim, prepoznao sam tematiku koja nam je negde zajednička u razgovorima… A jedna mala neobičnost je da smo Nebojša i ja isto pomislili, a to je da je Voja taj koji treba da režira ovaj komad. Želim da istaknem da je u ovom poslu dobro kad imaš od koga da učiš, bilo da je to u iskustvu kakvo ima Voja ili mladosti kakvu ima Ivana. Vojino iskustvo, znanje i dar su razlog zašto ova predstava može biti i vama zanimljiva, a ja želim da to tako bude. – kaže Brstina.
Najmlađi član ekipe je Ivana Zečević, koja će u „Kući“ igrati ćerku.
– Hvala na ukazanom poverenju, strpljenju i ljubavi bez koje ne bih ovako lako i emotivno prošla kroz sve ovo. Ovo je do sada najznačajnije što sam radila. Pozorište je za mene najveća strast, nešto što me je oslobodilo. Ovaj tekst mi je dopustio da osetim neke duboke emocije koje mi je značilo da izgovorim. Ova predstava se tiče svih nas. Te emocije su duboke, porodične i esencijalne i konačno znam zašto igram i zbog čega igram ovaj komad. – izjavila je Ivana.
„Kuća“ će biti reprizno izvedena u četiri termina, 10, 17, 21. i 28. oktobra. Scenograf i kostomograf je Jelisaveta Tatić Čuturilo, kompozitor Vojislav Aralica, producent Dragiša Ćurguz.
Vidimo se na 92. premijeri Zvezdara teatra!
Foto: Boško Karanović i Nikola Vukelić
