Posmatranje „Betovenovog friza“ slikara Gustava Klimta pozitivno utiče na raspoloženje – posebno kada istovremeno svira Deveta simfonija Ludviga van Betovena. To je pokazalo istraživanje koje su sproveli psiholozi Bečkog univerziteta.
„Betovenov friz“ jedno je od glavnih dela Gustava Klimta i smatra se jednim od vrhunskih radova bečkog Jugendstila. Tema friza odnosi se na Vagnerovu (Rihard Vagner) interpretaciju Devete simfonije. Tri oslikana zida u suterenu zgrade Bečke secesije čine povezanu priču koja predstavlja ljudsku čežnju za srećom.
Za studiju istraživačkog tima pod vođstvom Helmuta Ledera sa Fakulteta za psihologiju u Beču, posetioci su pozvani da posmatraju friz dok slušaju muziku koja je inspirisala ovo umetničko delo – Betovenovu Devetu.
Ishod istraživanja upoređen je sa ishodom grupe ljudi koji nisu slušali muziku tokom posmatranja friza. Rezultat: uz muziku se povećava uživanje u umetnosti, a stres se smanjuje. „Ovde se stvara nešto što ljude čini srećnim i uzdiže ih“, kaže Leder.
Razlikovanje između kiča i umetnosti
„Kada se stimulišu dva čula, na estetski, umetnički način, to još više pojačava estetsko iskustvo. Takođe smanjuje anksioznost ili brigu. To je poznato iz opere, kada se vizuelni i plesački momenat uklapa sa muzikom, to može dovesti do ekstatičnog doživljaja,“ kaže Leder. Istraživački tim takođe je utvrdio da je kratka poseta muzeju od 14,3 minuta kod svih posetilaca, nezavisno od muzike, smanjila strahove, stres i negativno raspoloženje. „Umetnost svakako ima potencijal da nam čini dobro, ali estetika ima pritom značajnu ulogu. „Želja mnogih istraživača je da mogu da potvrde da je umetnost blagotvorna, ali još uvek postoji premalo istraživanja koja bi to potkrepila“, objašnjava Leder.
Na primer, trebalo bi razlikovati između kiča i umetnosti: „Kič može brzo izazvati pozitivne emocije, kao što je lep prikaz mačke, i prava estetika, koja ide dublje. Bitan sastojak osećaja da nam umetnost čini dobro je da imam osećaj da mi se prenosi nešto što može biti značajno za mene“, dodaje Leder. Rezultati istraživanja, objavljeni u stručnom časopisu „APA PsycArticles“, mogu se proveriti putem sopstvenog eksperimenta – uz slušalice koje obezbeđuje muzej.
Foto: Jorit Aust
