„Mitovi: velike misterije čovečanstva“ vraćaju se sa trećom sezonom na kanalu Viasat History u četvrtak 14. marta u 21.00 kako bi otkrile nove mitove koji nas opčinjavaju hiljadama godina. Šta ako su priče oko ovih misterioznih pojava više od fikcije? Od biblijskih priča do modernih mitova, nova sezona istražuje misterije koje okružuju izgubljena plemena Izraela, Eldorado i Kleopatru i razotkriva urbane legende o Bigfutu, vešticama, pa čak i zombijima. U ovom članku istražujemo istinu i mitove koji se nalaze iza jedne od najpoznatijih legendi horor filmova: živih mrtvaca.
Svi su čuli za zombije, polumrtva, poluživa stvorenja koja su nekada bila ljudi, a sada su gladna ljudskog mesa. Jedini način da ih zaustavimo je smrtonosni pucanj u glavu. Ako vas ujede zombi, onda ste osuđeni na propast: uskoro ćete i vi postati zombi. Snimljeni su mnogi filmovi i serije o zombijima i apokalipsi koja ih okružuje, ali ima li istine iza mitova o živim mrtvacima koji napadaju u hordama?
Smatra se da na Haitiju i dan danas postoje pravi zombiji. Tamošnji svakodnevni život obeležen je verovanjem u magiju i duhove. Na Haitiju postoje čak i pravi zakoni protiv zombifikacije. A priče o zombijima mogu da se prate sve do 17. veka. Robovi kojima se trgovalo iz zapadne Afrike poneli su svoju tradiciju u novi svet i spojili je sa hrišćanskim verovanjima kako bi stvorili takozvanu vudu magiju – kolevku mita o zombijima.
Godine 1928. američki novinar po imenu Vilijam Sibruk otputovao je na Haiti da proučava vudu kult. U svojim izveštajima tvrdio je da su ljudi vaskrsavani iz mrtvih – postajali su bezdušni ljudski leševi, ali im je vračanje davalo mehanički privid života. Sibruk je napisao da su ovi zombiji mukotrpno radili na plantažama kao radnici bez duše. Čak je tvrdio da je lično upoznao tri od njih. Opisao ih je kao neprirodna i čudna bića. Radili su bez prestanka su kao divljaci i automati, a oči su im bile najgore: oči mrtvaca. Sibruk je bio alkoholičar i imao je tendenciju da meša fantaziju sa stvarnošću, ali da li je zaista moguće koristiti vudu magiju da bi se ljudi pretvorili u zombije?
Postoje i druge teorije o ljudima „zombijima“. U nekim slučajevima, zombifikovana osoba je patila od epileptičnih napada, a moguće je da je njihova epilepsija izazvana supstancama koje su im date. Neki drugi slučajevi vrte se oko misteriozne materije, neke vrste otrova koji ljude dovodi u stanje nalik smrti. Nervni otrov nazvan tetrodotoksin izvađen iz naduvane ribe – uobičajene vrste na Karibima – može da utiče na normalan rad mišića i izazove potpunu paralizu, ali srce reaguje mnogo manje na otrov, tako da žrtva više ne može da se kreće, ali i dalje ima slabe otkucaje srca. Deluje kao da ste mrtvi i sahrane vas jer misle da ste umrli, a kada dejstvo otrova prestane, možete ponovo da se krećete i možda, samo možda, iskopate sebe iz kovčega u kom ležite. Trovanje tetrodotoksinom takođe bi moglo da objasni apatično stanje u kojem se nalaze ovi navodni zombiji.
Dakle, postoje objašnjenja, mitovi i teorije o zombijima. Filmovi obično izbegavaju da objasne kako ljudi mogu da se vrate iz mrtvih: oni ih samo koriste da ispričaju priče koje nas upozoravaju da se pripremimo za neočekivano. Do tada, zombiji ostaju jedna od Velikih misterija čovečanstva.
