Duže od jednog veka ljudi širom sveta obeležavaju 8. mart kao dan posvećen ženama. Jedan od razloga da taj dan zaista bude slavljen je činjenica da se od tog datuma 1908. godine, kada je 15.000 žena prošetalo Njujorkom zahtevajući kraće radno vreme, veću platu i pravo glasa, položaj žena u dominantnom patrijarhalnom svetu znatno promenio u svim oblastima, pa i u književnosti.

Iza nas su ostala vremena kada je spisateljica Meri En Evans koristila muški pseudonim Džordž Eliot, Aurora Didevan se potpisivala imenom Žorž Sand, a Džejn Ostin romane objavljivala anonimno… Ali sve one, kao i Emili Dikinson, Virdžnija Vulf, Agata Kristi pa sve do Dž. K. Rouling, „utabale su stazu“ pisanoj reči kojom žene slobodno mogu da se kreću.

Istovremeno, promenila se i uloga žena u romanima koje pišu i žene i muškarci. Na stranicama knjiga one sada vode neke od najvećih svetskih kompanija, lopovske bande i oličavaju heroine koje hrabro tragaju za sopstvenim istinama i ne dozvoljavaju da im se uskrati pravo na sopstveni identitet i sreću.

Povezana vest:  Dirljiva Pučinijeva opera na velikom platnu Cineplexx bioskopa

U duhu ovih promena, u susret Osmom martu, Međunarodnom danu žena, Vulkan izdavaštvo pripremilo je nekoliko izuzetnih naslova, među kojima je i roman Neke druge majke.

Britanska književnica Ketrin Fokner, autorka bestselera Neka druga ja, u svom novom romanu donosi nam priču o Taš, novinarki koja želi da se vrati svojoj profesiji nakon što ju je napustila da bi se posvetila ulozi majke. U trenutku kada mlada dadilja Sofi biva pronađena mrtva pod sumnjivim okolnostima, Taš pomišlja da bi to mogla biti priča koja će joj oživeti karijeru. Ali, kada pronađu još jednu ubijenu ženu, shvata da se u zavodljivom svetu bogatih londonskih četvrti, dešava mnogo više od skupih brančeva i raskošnih zabava. To je, naravno, neće zaustaviti da otkrije istinu.

Povezana vest:  Otvorena retrospektivna izložba “Javne tajne” Zorana Naskovskog u Muzeju savremene umetnosti

Drugačiju, ali takođe uzbudljivu priču o ženskoj istrajnosti i hrabrosti, ispisuje britanski pisac Aleks Hej u svom debitantskom romanu Domaćice, koji je vrlo brzo postao izbor urednika Amazona u kategoriji najbolja misterija i triler, a za najbolju knjigu leta izabali su je Vašington post, Gud hauskiping, Harpers bazar i Riders dajdžest.

Da glavna junakinja romana Domaćice, gospođa King, nije obična domaćica jasno je na prvi pogled. Rođena u svetu prevaranata i lopova, od sebe je stvorila uglednu ženu koja upravlja najgrandioznijom kućom u Mejferu. Kada nakon godina službe iznenada bude otpuštena, ona će skupiti probranu grupicu žena, sa ciljem da poravna račune sa bahatim poslodavcima.

Povezana vest:  Počele probe drame „Lutka sa kreveta broj 21” u režiji Egona Savina – premijera u oktobru na Sceni „Raša Plaović”

„Ovaj elegantno mudar i živahan triler ujedno je i društveni komentar o nevoljama obespravljenih“, navodi Vašington post u prikazu knjige Domaćice, a debitantski roman Aleksa Heja ovenčan je i nagradom Kaledonija.

Podrška onim ženama koje nisu veliki istraživači, odvažni lideri osvete, ali jesu rešene da pronađu svoj identitet i vode ispunjen i srećan život, dolazi iz pera Alberta Simonea, autora bestselera, višestruko nagrađivanog filmskog reditelja, scenariste, psihologa i terapeuta. Njegova knjiga Sreća na noćnom stočiću, u kojoj govori o trajnoj sreći, većoj slobodi i unutrašnjoj stabilnosti i miru, svojevrsni je vodič za emocionalni spokoj. Simone poziva čitaoce da istraže suptilne i često nevidljive mehanizme koje opterećeni svakodnevicom često ne vidimo, a nalaze se tik pored nas – na našem noćnom stočiću.

Ove naslove ne smete propustiti, a možete ih pronaći na sajtu vulkani.rs, kao i u knjižarama Vulkan širom Srbije.