Predstavljanje monografije reditelja Zdravka Šotre „Mojih 500 glumaca“ u izdanju Službenog glasnika i RTS izdavaštva, održano je danas na svečanosti u RTS klubu u Beogradu pred velikim brojem dramskih umetnika.
Na događaju su govorili glumci – Svetlana Ceca Bojković, Sloboda Mićalović Ćetković, Vojin Ćetković, Ljubomir Bulajić, urednice izdanja Biljana Bošnjak Draganović i Vesna Smiljanić Rangelov i sam autor Zdravko Šotra.
„Glumci, glumci… Čitavog života sam se, i mimo rada, družio sa glumcima, što nije baš uobičajeno za reditelja. Prosto osećam da smo od istog soja… Između dva kadra ima mesta i za šalu, pa tako provedeno vreme ostane svima u lepoj uspomeni“, zapisao je Šotra u svojoj obimnoj knjizi o 500 glumaca sa kojima je uspešno sarađivao.
Na velikom platnu pre zvaničnog početka promocije emitovani su inserti iz bogatog Šotrinog stvaralaštva, od šou programa „Obraz uz obraz“, preko TV serija „Više od igre“, „Priče iz radionice“, „Ranjeni orao“ do filmova „Idemo dalje“, „Šešir profesora Koste Vujića“, „Boj na Kosovu“, „Braća po materi“, „Zona Zamfirova“ i filma i serije „Aleksandar od Jugoslavije“ (2021), što je njegov poslednji projekat.
Svetlana Ceca Bojković je pokušala da definiše ko je Zdravko Šotra, ali je ubrzo priznala da je to veoma težak zadatak.
Foto: Antonio Ahel/ATA Images
Bojković se prisetila kada je pre 60 godina išla na audiciju u Dramsku školu Radio Beograda kod Bate Miladinovića i dobila podršku od „jednog visokog, lepog čoveka, koji se samo smeškao na moje izvođenje, što sam osetila kao da me bodri“.
Naravno, bio je to Zdravko Šotra, za koga Bojković kaže da veoma voli glumce i ta ljubav je od početka obostrana.
„Dobri moji glumci… Za vama ostaju i priče o vašim osobenostima, te puno šaljivih zgoda i neumrlih duhovitosti. Ova knjiga želi da otrgne od zaborava što više tih Tespidovih sledbenika. I da iznađem kako sam se ja našao među njima“, piše Šotra u svojoj knjizi „Mojih 500 glumaca“.
Svetlana Bojković se prisetila Šotrine prethodne knjige autobiografije „Držanje za vazduh“ prema njegovom poznatom filmu (1985), i raduje se što je sada izašla njegova druga knjiga toliko sveobuhvatna, u kojoj se nalazi i ona.
„Šotra je sve postigao toliko toga uspešnog zahvaljujući marljivošću, vrednošću, upornosti i talentu koji poseduje. On ima divan i božanstven opus. Kad se samo setim „Obraz uz obraz“, kako je cela Jugoslavija to volela da gleda i trči kući iz grada da prati nove emisije. Sigurna sam da će Šotra i dalje snimati. On je i dalje tako lep kao i pre tih 60 godina, blag i drag. Šotra je naše kulturno dobro“, zaključila je Svetlana Ceca Bojković.
Uz detaljan popis ostvarenih dela, podeljenih uloga i dobijenih nagrada, serije anegdota nastalih tokom snimanja, putovanja i gostovanja, ova knjiga svedoči o nezaboravnim veličinama jednog vremena i u životu i na pozornici i na platnu, sećanje na mnoge glumce koji nisu više sa nama (braća Dragan i Predrag Pepi Laković, Milena Dravić, Dragan Nikolić, Ružica Sokić, Danilo Bata Stojković, Velimir Bata Živojinović, Milivoje Mića Tomić, Žarko Laušević, Slobodan Cica Perović, Zoran Radmilović, i mnogi drugi).
Produktivni Šotra je snimio 67 TV drama, 26 igranih serija, 17 igranih filmova za veliki ekran, režirao sedam pozorišnih predstava i mnoge druge projekte, dokumentarce, emisije.
Čest glumac kod Šotre, popularni Vojin Ćetković je ocenio da „kad počnete da radite sa Šotrom, to vam je kao da uđete u bračnu zajednicu, zakunete se na vernost“. Ćetković smatra da „ko je prvi put igrao kod Šotre, zaigraće stalno, nastaviče da glumi ceo vek kod njega“.
Ipak, glumac je bio otvoren i iskren, te je priznao da je njihov odnos oscilirao od mržnje do potpune ljubavi, od šapata do vike, od žustrih rasprava na snimanju do prijateljskog zagrljaja.
„Šotra me je naučio šta je emotivni kontinuitet lika, kako da rasporedim snagu za snimljeni materijal na filmu ili u seriji, i govorio mi je „ako ti vidiš kameru, ne brini, vidi i ona tebe“. Pokušali su razni producenti, novinari i nevažni ljudi da nas rastave, pisali su svašta, ali to im na kraju nije uspelo“, osvrnuo se Ćetković i na tu stranu medalje.
Foto: Antonio Ahel/ATA Images
Glumac koji je igrao kod Šotre u filmovima („Zona Zamfirova“, „Pljačka Trećeg Rajha“, „Šešir profesora Koste Vujića“, „Santa Maria Della Salute“) i serijama („Ranjeni orao“, „Greh njene majke“, „Aleksandar od Jugoslavije“), ispričao je anegdote sa više snimanja.
Tako su Vojin Ćetković, Nikola Đuričko i Nebojša Cile Ilić za svega 15 minuta brzinski snimili kompletnu scenu od četiri strane scenarija. Kada su ih pitali kako su to uspeli, Ćetković je uzviknuo „Mi smo Šotrine foke“.
Takođe, Vojin se prisetio kako je Zdravko Šotra želeo da mu pruži veću ulogu u filmu „Ivkova slava“, ali mu producent tada to nije dozvolio, i reditelj se trudio da mu i ta mala uloga bude produžena na 10 dana snimanja, da bi zaradio što više za stambeni kredit koji mora da otplaćuje.
„Kada me pitaju da li sam ja omiljeni Šotrin glumac, ne umem da odgovorim. Zaista ne znam da li sam mu ja baš omiljeni, ali ono što znam sigurno jeste da je Zdravko Šotra moj omiljeni reditelj“, zaključio je Vojin Ćetković.
Njegova supruga Sloboda Mićalović Ćetković je čitala odlomke iz knjige „Mojih 500 glumaca“ o Milivoju Živanoviću i Petru Kralju, te se osvrnula na svoje početke u karijeri upravo kod Šotre u filmu „Zona Zamfirova“.
„Ogromna mi je sreća i radost da ne je Šotra prvi video i pronašao. Toliko smo se često družili i radili, otvorio mi je širom vrata za filmove u serije. Tako me je zvao iznenada za seriju „Nepobedivo srce“, a ja sam tada tek rodila decu. I morala sam prvo da ga odbijem i kažem „molim, ja sam na porodiljskom, ne snimam ništa“. Da bi on krenuo „pa nemoj tako, nije meni još dugo ostalo da poživim. Nije valjda da ćeš da me odbiješ?“. I šta ću, uspeo je tako da me ubedi, i ja pristanem, iako još na porodiljskom odsustvu“, ispričala je Sloboda Mićalović anegdotu i izazvala smeh svih prisutnih.
Osim u popularnoj seriji „Ranjeni orao“, i drugih spomenutih projekata, Mićalović je igrala još i u filmovima i serijama „Santa Maria della Salute“, „Aleksandar od Jugoslavije“, gde je imala sporednije uloge.
Glumac Ljubomir Bulajić je otkrio da je imao snažnu tremu kada je upoznao Šotru i u tom prvom susretu su neformalno sedeli na piću, te nije ni znao da li će dobiti ulogu u seriji „Nepobedivo srce“.
Čim ga je Šotra na kraju susreta pitao da li su mu dali scenario, znao je da je dobio angažman i bio je presrećan. Bulajić je podsetio da su i dalje uspešno sarađivali na filmovima i serijama „Šešir profesora Koste Vujića“, „Santa Maria della Salute“, i „kao kruna naše saradnje tu je serija „Aleksandar od Jugoslavije“.
Foto: Antonio Ahel/ATA Images
„Za tu seriju Šotra mi je tek par dana pred snimanje saopštio da ću igrati glavnu ulogu kralja Aleksandra, neverovatno. Srećom, usled raznih okolnosti, snimanje se ipak odložilo i imao sam vremena da se pripremim za tako veliku i kompleksnu ulogu“, objasnio je Bulajić i emotivno dodao da je Šotra njegov „filmski otac“, te da reditelj uvek neguje i čuva poseban odnos sa svim glumcima.
„Zdravko Šotra me i podseća na mog oca koji je, verovali ili ne, stariji godinu dana. Dakle ipak postoji neko ko je stariji od Šotre. Ova njegova knjiga nije samo popis 500 glumaca sa kojima je on radio, već mnogo više od toga, predstavlja deo magije između glumaca i filmske ekipe“, zaključio je Ljubomir Bulajić.
Reditelj, scenarista, pisac Zdravko Šotra se osvrnuo na svoju dugu karijeru koja traje preko 50 godina, i shvatio da je ceo životni i radni vek proveo sa glumcima.
„Pitam se ja tako često koji me je đavo toliko terao da stalno budem sa glumcima. Jako puno sam radio, silne serije, tolike filmove, TV drame, to sigurno ne bih sada ponovio da mogu, niti bih savetovao mladim režiserima da to rade, stvarno je previše. Opet, drago mi je da sam imao tolike glumce, oni su duhoviti, dobrog duha, vrlo osobene ličnosti“, zaključio je Zdravko Šotra.
Na promociji knjige „Mojih 500 glumaca“ bili su mnogi glumci i glumice koji su uspešno sarađivali sa Zdravkom Šotrom i nalaze se u knjizi: Katarina Radivojević, Tamara Aleksić, Nela Mihajlović, Petar Božović, Nebojša Cile Ilić, i mnogi drugi.
Foto: Antonio Ahel/ATA Images
