U bečkoj opštini Zimering pušteno je u rad prvo postrojenje za proizvodnju zelenog vodonika u Beču. To je važan korak ka klimatskoj neutralnosti grada koju bi trebalo ostvariti do 2040. godine. Ovo postrojenje vredno deset miliona evra trebalo bi se koristiti u oblastima industrije, energetike i mobilnosti.
Sa kapacitetom od tri megavata, postrojenje za elektrolizu proizvodi dnevno do 1.300 kilograma zelenog vodonika (H2) iz obnovljive energije. S tom količinom, na licu mesta mogu se napuniti do 60 autobusa ili kamiona. Direktno pored postrojenja za proizvodnju H2, bečko energetsko preduzeće „Vin energi“ pušta u rad i drugu pumpu za vodonik.
Postrojenje za proizvodnju H2 prvo je takve vrste i veličine u Beču koje direktno proizvodi zeleni vodonik iz obnovljive energije. To se postiže elektrolizom, pri čemu se voda razlaže na kiseonik i vodonik. Potrebna električna energija dolazi samo od vetra, solarne i hidroenergije a rezultat je zeleni vodonik. Oslobođeni kiseonik ispušta se u atmosferu. Vodonik se komprimuje direktno na licu mesta. Pod visokim pritiskom je siguran i zauzima malo mesta prilikom skladištenja i transporta.
Jedan od korisnika vodonika u glavnom gradu Austrije je gradski prevoznik „Viner linien“. Još 2021. godine Bečke linije testiraju upotrebu autobusa na vodonik. Sledeće godine, na liniji 39A, deset autobusa na vodonik će redovno saobraćati. „Imajući u vidu uspone, kratke razdaljine između stanica i veliki broj putnika, ovo je jedna od najzahtevnijih linija u gradu, zbog čega su autobusi na vodonik posebno pogodni za ovu rutu“, rekla je direktorka Bečkih linija za tehnička pitanja, Gudrun Zenk.
„Zeleni vodonik ima brojne primene: pored mobilnosti, ovaj obećavajući energent možemo koristiti i u industriji ili u proizvodnji i skladištenju energije“, rekao je direktor bečkog preduzeća „Vin energi“. Prošle godine, u postrojenju Donauštat, vodonik je dodat gasu. Pokazalo se, da se već sa 15 odsto dodatka vodonika može uštedeti 33.000 tona CO2 godišnje. U industriji, vodonik je posebno koristan tamo gde su potrebne visoke temperature, na primer u proizvodnji cementa, čelika, amonijaka i sl. Takođe je korisno to što se vodonik lako transportuje.
Foto: Christian Hofer
