U petak 19. aprila u 19 časova u ambijentu Palate umetnosti Madlena, okupiće se umetnici, kolege, prijatelji, poštovaoci dela Zlatka Pakovića, na predstavljanju njegovih knjiga drama Dodekalog i Jeretička liturgija.
Dramski pisac i pozorišni reditelj Zlatko Paković do sada je radio kako u Srbiji, tako i u regionu, ali i u Norveškoj, Holandiji i na Kipru. Za svoj rad nagrađen je prestižnim nagradama, između ostalog, Specijalnom Sterijinom nagradom za režiju, Nagradom Joakim Vujić za režiju, Sterijinom nagradom za najbolju predstavu, Nagradom Ahmed Vali za životno delo, Nagradom Amra Prutina za umetničku hrabrost, a u Norveškoj je primio International Ibsen Scholarship za pozorišnu predstavu Ibzenov Neprijatelj naroda kao Brehtov poučni komad.
Pakovićeve predstave su provokativne i izazivaju divljenje, uzbuđenje i odgovornost publike. On je jedan od najuticajnijih pozorišnih reditelja i dramskih autora na južnoslovenskom kulturnom prostoru. Hans-Thies Lehmann je o njegovoj originalnosti pisao kao o sasvim novom načinu upotrebe Brehtovog „poučnog komada“.
Pored samog autora prisutnima će se obratiti i značajni gosti koji će komentarisati i interpretirati Zlatkovo stvaralaštvo. Među njima je Agata Juniku, vanredna profesorka na Odseku dramaturgije na zagrebačkoj Akademiji dramske umetnosti, koja dugi niz godina proučava i istražuje savremene teorije izvodjenja, konstrukcija i izvodjenje identiteta u teatru. Zatim je tu Branislava Ilić, dramaturškinja i dramska spisateljica, sa bogatim pozorišnim opusom, kao deo autorskog tima radila je na više od trideset predstava, sarađivala sa skoro svim važnim pozorištima kod nas i u regionu, napisala je 17 drama, dobitnica je najveći priznanja kod nas. Mladen Bićanić, novinar i pozorišni kritičar odlično upoznat sa Zlatkovim radom. Ivan Jevtović, glumac, osim pozorišnih, poznat i po ulogama u brojnim televizijskim serijama i filmovima. U svojoj dosadašnjoj karijeri, dobitnik je značajnih nagrada, a na Akademiji umetnosti u Beogradu bavi se pedagoškim radom u zvanju redovnog profesora.
Evo šta o dosadašnjem Pakovićevom radu misli uvaženi Branislav Jakovljević – Pakovićevo pozorište svoje odrednice ne traži u pozorišnoj estetici, već u etičkim odnosima između scene i gledališta. Ono nije pozorište površnih provokacija, nego dubokih moralnih izazova. Zbog toga je teško, gotovo nemoguće, donositi estetske sudove o njegovim predstavama. Drugim rečima, ovo je pozorište koje uspostavlja merila samo za sebe.
