Snežana Samardžić – Marković: Zakon predstavlja srpski model sporta
Ministarka za sport i omladinu Snežana Samardžić – Marković pozvala je danas poslanike da podrže predlog zakona o sportu, jer postojeći iz 1996. godine ne prati potrebe današnjice, a novi je sistemski, sa srpskim modelom sporta. Samardžić- Marković je poslanicima, braneći predloženi zakon, poručila da se radi o srpskom modelu sporta, jer će se primenjivati na ovdašnji sport, koji ima svoje specifičnosti, ali je istovremno i evropski. Osnovna načela predloga zakona su načelo slobodnog bavljenja sprotom, zaštite zdravlja, transparentnog korišćenja sredstava, a cilj – uvođenje novog sistema u sport, precizirala je. „Predlog zakona predviđa i normiranje sportske stvarnosti, koje je zahtevnije u odnosu na 1996. godinu, kada je poslednji zakon donet, i otud novine kao što su piramidalna struktura sporta, licenciranje, nadzor, nacionalna priznaja, izrada strategije, jasne razlike kada je reč o amaterskom i profesionalnom sportu“, rekla je Samardžić Marković. Prema njenim rečima, na izradi predloga zakona doprinos su dali gradski savezi, klubovi, nevladine organizacije, vladina tela i većina tih sugestija je postala sastavni deo predloženog teksta. Ministarka je dodala da je urađena uporedna analiza sa sličnim zakonima drugih zemalja, da je poseban doprinos dao španski ministar sporta, a da je presednik UEFA, sa kojim je razgovarala lično, poslao svoje stručnjake u Beograd kako bi pomogli u izradi kvalitetnog zakona. „Usaglašavali smo opredeljenja sa evropskim zakonodavstvom, Belom knjigom Evropskse unije, poredili sa najnaprednijim zemljama, predvideli da se sredstva potrebna za rad udruženja, a koja su veća od onih koja se obezbeđuju subvencijama mogu obezbediti osnivanjem privrednog društva, a da pravna i fizička lica, koja ne učestvuju u takmičenjima, u nazivu privrednog društva koje osnuju ne mogu imati u naziv klub“, preczirala je Samardžić Marković. Ona je naglasila i da određeni zahtevi i sugestije nisu postali sastavni deo predloga zakona, kao što su, na primer, da fudbaleri imaju beneficirani radni staž, jer rade nedeljom, ili da sportisti ne mogu da napuste zemlju pre navršene 28 godine.
