Veliki turniri rađaju velike šampione. Pardon, šampionke. Kada je Nina Matejić jednog popodneva zamolila mamu da joj dozvoli da se pridruži dečacima na treningu u Velikoj Plani, nije ni sanjala da će desetak godina kasnije biti najbolji strelac Evropskog prvenstva, član idealne postave turnira i jedna od najtalentovanijih fudbalerki u Evropi.
Iako je u februaru napunila tek 19 godina, čvrsto stoji na zemlji i ne dozvoljava da joj medijska euforija i iznenadna popularnost, poremete normalan život i uobičajene dnevne aktivnosti.
„Imam utisak da je članovima moje porodice čudnije nego meni. Sva ta popularnost i reakcija javnosti zbog gola protiv Engleske, za njih je nešto novo. Slali su mi poruke i video-snimke, fotografisali novinske članke, javljali mi utiske iz Srbije. Meni je sve to normalno, da ne kažem očekivano. Ponekad ume da bude naporno, ali prija i nemam razloga da se žalim.“
Možda i preskromno od devojke koja je na tri utakmice postigla pet golova i naterala celu Evropu da se divi pirueti protiv Engleske.
„Dve ideje su mi u tom trenutku prošle kroz glavu. Da zalomim ili da napravim potez koji će zbuniti protivnicu. Da sam zalomila, ona je bila suviše blizu i sigurno bi mi uzela loptu. Odlučila sam se za piruetu i sve je ispalo kako treba. Od prijema lopte, do završnice akcije. Rekla sam sebi: ‘pokušaj, nemaš šta da izgubiš’. Kada sam videla da lopta prelazi gol-liniju… uff… neverovatan osećaj. Neopisivo.“
Pirueta ili ‘veronika’. Specijalitet velikog Zinedina Zidana.
„Baš njegove snimke gledam na jutjubu i uživam u svakom njegovom potezu. Deluje da Zidan i Zuba Ronaldo bukvalno plešu sa loptom.“
Ninin ples u Kaunasu vezao je u čvor kompletnu odbranu engleske reprezentacije.
„Bile su zbunjene. Dok sam išla ka golu, pratilo me je nekoliko njihovih igračica. Kada je lopta ušla u mrežu, nisam primetila nijednu oko sebe. Tek sam kasnije na snimku videla da su otišle na stranu i u čudu komentarisale šta se dogodilo. Mislim da ni one nisu bile svesne šta sam tačno uradila. Definitivno, najlepši gol u dosadašnjoj karijeri.“
A karijera je tek počela, ima vremena za još lepši.
„Ne znam šta bi moglo da bude lepše od ovoga. Možda nešto slično, ali na utakmici na kojoj ću promašiti više šansi nego protiv Engleske. Šalu na stranu, živim za golove i svejedno na koji način lopta uđe u mrežu. Treniram, dajem sve od sebe. Uveče kad legnem da spavam, vizualizujem situacije sa treninga, razmišljam o potezima koje bih mogla da napravim i detaljima u igri koje bih dodatno mogla da usavršim.“
Sredinom januara, Nina je na jednom papiru zapisala ciljeve u 2024. godini.
„Prvi je bio plasman na Evropsko prvenstvo. Drugi, neko priznanje na završnom turniru, za najbolju igračicu ili najboljeg strelca. I treći, Dupla kruna sa Crvenom zvezdom. Sve sam ostvarila, osim trofeja za najbolju igračicu. Da smo se plasirali u polufinale, možda bih i bila u konkurenciji.“
Drugim rečima, da sudija iz Finske nije svirala penal za Englesku na isteku 90. minuta.
„Velika žal koja će me pratiti do kraja karijere. Ne želim da komentarišem diskutabilan penal, ima ko se time bavi. Nešto drugo boli i ne da mira. Ostavile smo srce na terenu, držali stvari pod svojom kontrolom, vodile 1:0 i bile jednom nogom u polufinalu. I onda ti neko drugi upropasti sav trud i sve ono što smo radile od prvog dana okupljanja. Sve ono o čemu smo maštale kao deca. Svi naši snovi su pali u vodu u trenutku kad smo videli sudiju da pokazuje na belu tačku.“
Morala je kao najiskusnija u ekipi da teši drugarice i briše im suze s lica.
„Ušla sam u svlačionicu, bilo je teško. Sve smo bile snuždene i tužne. Rekla sam im da moramo dalje, da nada postoji. Ako Engleska izgubi od Francuske, nas je goleada protiv Litvanije vodila na drugo mesto. Htela sam da ih ohrabrim. Na kraju krajeva, nije ovo jedina utakmica, očekuje nas još mnogo izazova u karijeri. Kad sudija nešto dosudi, to je kraj. Nema nazad.“
Epilog meča sa Litvanijom i tri gola u režiji ‘srpske veronike’, ostavlja utisak da je Nina jedna od retkih u ekipi koja je verovala u čudo.
„Znala sam ako brzo damo gol, svašta može da bude. To se i dogodilo. Povele smo u trećem minutu, ali je pomisao da nam treba još 10 golova ogromno breme za ovako mlade devojke. Tamo je na poluvremenu bilo 0:0, pomislila sam ako Francuska dođe do pobede, poludeću. Nekako nam je svima laknulo kad je Engleska došla u vođstvo, znale smo da ništa više nije u našoj moći.“
Rana eliminacija Srbije nije sprečila ljude iz UEFA da Ninu Matejić uvrste u idealnu postavu Evropskog prvenstva.
„Velika je čast braniti boje svoje zemlje na velikom takmičenju. Individualna priznanja nisu prioritet, kao ni popularnost na društvenim mrežama. To me ne interesuje.“
Bolje 17 golova, nego 17 miliona pratilaca na Instagramu, koliko ima Ališa Leman, medijska atrakcija koja puni stupce italijanske štampe nakon prelaska u Juventus.
„Videla sam da je njen transfer izazvao euforiju u Italiji. Prešla je u paketu sa svojim dečkom Daglasom Luizom. Sve je to lepo, nemam ništa protiv. Moja je želja da me ljudi prate zbog fudbalskih majstorija, manje zbog izgleda.“
Majstorija poput one na debitantskoj utakmici za A reprezentaciju protiv Nemačke.
„Uff… to je bilo fantastično. Nisam ni sanjala da ću dobiti šansu. Meni je to bila prva zvanična utakmica u dresu sa državnim grbom, nisam pre toga nastupala ni za kadetsku selekciju. Bivši selektor Grozdanović mi je ukazao poverenje, dala sam gol i nisam znala gde se nalazim. Saigračice su me grlile, čestitale… ja sam bila ubeđena da je sudija svirao ofsajd. Verujte mi, ja i danas nisam sigurna da li se to zaista dogodilo.“
Tu su Dina, Jovana, Milica i ostale da posvedoče o čaroliji iz Nemačke.
„Oduševljena sam načinom na koji su me prihvatile. Od kapitenke Violete Slović, do Jovane Damnjanović, Jelene Čanković, Dine Blagojević. Velika je privilegija deliti svlačionicu sa takvim vedetama. Pred meč sa Nemačkom, Dina me je pitala da li sam spremna i znam li ko me čuva. A ja nisam imala pojma ni protiv koga igramo. Rekla je: ‘tako je najbolje, kad ne znaš ni ko su ni šta su, igraš svoj fudbal i uživaš u igri’.“
Kao što je uživala tog popodneva u Velikoj Plani, pre desetak godina, na treningu zajedno sa dečacima.
„Rekla sam: ‘mama, molim te’ i nije mogla da odbije. Trener me je poslao na teren. Dala sam gol. Da me pitate kako, pojma nemam.“
I Barbike su od tog trenutke bačene u podrum.
„Taman posla. Imam kod kuće veliku kolekciju lutaka i igračaka. Samo što je lopta sada u prvom planu.“
A kad lopta miruje, put pod noge pa u Veliku Planu. Pre svega zbog dedine ergele.
„Zapravo je pradeda zarazio celu porodicu ljubavlju prema konjima. Imamo ih 15 u ergeli, tu su i kasači koji učestvuju na takmičenjima. Vodili su me kao malu po hipodromima, uživala sam u trkama, vozila sulke. Konji su moja opsesija. Boravak u prirodi okružena životinjama, meni je raj za dušu.“
Ujedno i adekvatna lokacija da u hladu nekog drveta izvadi list papira i zapiše nove ciljeve u karijeri.
„Vidim da je UEFA na zvaničnom sajtu objavila da sam najbolji strelac, volela bih da dobijem i neki pehar ili plaketu za uspomenu. To ipak ostaje za ceo život.“
Foto: FSS
