Premijera za otvaranje scene „Bata Stojković“ na Zvezdari
Rekonstruisana velika scena Zvezdara teatra dobila je ime glumca Danila Bate Stojkovića, a prva premijera na toj sceni biće 11. marta – „Život u tesnim cipelama“ po tekstu i u režiji Dušana Kovačevića, upravnika ovog pozorišta.
-Veliki glumac i veliki prijatelj Zvezdara teatra ovde je odigrao 1.102 predstave i praktično je sa ove scene otišao i iz glume i iz života – rekao je Kovačević danas na konferenciji za novinare.
Stojković je poslednju predstavu odigrao 13. februara 2002. a preminuo je 16. marta te godine.
-Ovo pozorište bilo je njegova kuća skoro 20 godina. Batine uloge bile su jedan od temelja ovog teatra, zahvaljujući njegovom velikom radu, izuzetnom talentu i entuzijazmu – stakao je Kovačević.
Scena sa oko 350 mesta sređivana je nekoliko godina, podsetio je on i dodao da su većinu sredstava obezbedili sami, od prodaje karata i uz pomoć sponzora.
Novo ime te scene biće ozvaničeno uoči premijere 11. marta, skromnom svečanošću koju će obeležiti sećanje na rad i kreacije Stojkovića, a foaje će krasiti fotografije iz njegovih predstava.
Nova predstava Zvezdara teatra, sa podnaslovom „Pornografija života i smrti“, biće gorka crna komedija posvećena ljudima koji žive u tesnoj obući.
-To je metafora, blaga u odnosu na situaciju u kojoj se danas nalazimo, a tiče se svega što nas žulja i dovodi u neprijatnost življenja – rekao je pisac.
On je dodao da je to „priča o manipulaciji, o tome kako se u beznađe unosi radost i kako čovek može na lep i dostojanstven način da umre“.
Likovi su radnici – štrajkači glađu u propaloj fabrici obuće, gde dolazi televizijska ekipa da od te strašne stvarnosti pravi rijaliti šou.
Uloge igraju Nenad Jezdić, Zlata Petković, Slobodan Ninković, Dragan Petrović, Ljiljana Dragutinović, Sonja Kolačarić i Milorad Mandić.
Scenograf je Nenad Brkić, kostimograf Marina Vukasović Medenica, kompozitor Vladimir Marković.
-Ovo jeste politički komad, ali nije čista politika, jeste o ljudima koji danas žive, ali i nije samo o njima, jer otkako se sećam mi živimo uvek u nekom kriznom vremenu – ukazao je Kovačević.
On je napomenuo da u komadu ima i izvesne nade, ali je „u ovom trenutku ta nada nekako utinjila“.
-Mislim da je to osećanje beznađa verovatno najpogubnije. Sve što se događa upućuje nas na osećanje da nema nekog bitnog datuma iza koga ćemo nešto kvalitetno doživeti – rekao je on i podsetio da se 70-ih godina očekivalo da će posle Tita biti bolje, pa onda posle režima iz 90-ih, posle bombardovanja, posle 5. oktobra.
-Sada nema datuma koji čekamo i nema ljudi kojima se nadamo. To je moje lično osećanje, a čini mi se i većine ljudi. Proteklih deset godina je potvrda da je vlast nešto što je apsolutno samo sebi svrha i da je borba za vlast igra koja u Srbiji traje 200 godina, na račun naroda, bez prestanka, samo postoje modaliteti kako ljude ubediti da će biti bolje ako neko drugi dođe na vlast – izjavio je Kovačević.
