Na konferenciji za medije održanoj u XIII beogradskoj gimnaziji u utorak, 10. decembra, predstavljena je aplikacija srednjoškolaca o stratištima Topovske šupe u Beogradu i Marcan u Berlinu. Aplikacija je nastala u okviru projekta „Svetlost svitaca – Arheologija sećanja”.

Medijima su se obratili Rajko Petrović, direktor Filmskog festivala Slobodna zona, Dušica Biševac, profesorka XIII beogradske gimnazije, Nataša Kostić, istoričarka, Nikola Polić, reditelj i video umetnik i Branka Pavlović, umetnička direktorka projekta „Svetlost svitaca”.

Rajko Petrović je podsetio da je u okviru Slobodne zone pre četiri godine pokrenut novi projekat, „Svetlost svitaca”, vezan za kulturu sećanja.

Još pre nekoliko godina, usled sve većeg porasta desnice u svetu i problema sa dezinformacijama u javnom diskursu, osetili smo potrebu da se osmislimo poseban projekat koji bi se bavio istorijskim  činjenicama, uvidevši da se one često iskrivljuju i reinterpretiraju od strane pseudoistoričara i pseudonaučnika. Ideja nam je bila da, zajedno sa mladima, pokrenemo projekat koji bi se bavio mestima holokausta. Pre dve godine smo kroz ovaj projekat napravili  aplikaciju o Starom sajmištu, ove 2023. tema nam je logor Topovske šupe, a u budućnosti planiramo da se bavimo i stratištem u Kragujevcu – otkrio je Petrović.

Sedmoro đaka XIII beogradske gimnazije je, uz podršku istoričara Nataše Kostić i Milovana Pisarija i predstavnika romske i jevrejske zajednice u Srbiji, uz mentorstvo Nikole Polića i Maše Seničić na umetničkim radionicama, svoja saznanja, utiske i doživljaje o Topovskim šupama pretočilo je u razne umetničke sadržaje i intervencije u javnom prostoru.

Povezana vest:  Jubilarna 10. Noć muzeja je 18. maja!

Ove godine „Svetlost svitaca” sprovedena je i u Berlinu. Tamo su učenice Srednje škole „Ernst Hekel” istraživale lokalitet nekadašnjeg prinudnog logora Marcan za Sinte i Rome. Njihovi mentori bili su Štefan Openlender (Stefan Oppenländer) i Suzane Hrudina (Susanne Chrudina) iz nezavisne pozorišne trupe „Špreagenten”.

Branka Pavlović rekla je da su se đaci iz Beograda i Berlina, tokom „sedam intenzivnih dana” na različite načine bavili pomenutim lokalitetima.

– Berlinski deo je više prostorna intervencija, sa mrežom koja povezuje tačke sećanja, a beogradski đaci su, sem video radova, uradili i nekoliko eksponata, uključujući i virtuelni spomenik koji smo odneli na mesto gde su streljani zatočenici logora. Obe lokacije su i sadržajno i fizički povezane i na njima će biti istaknuti QR kodovi tako da svi posetioci mogu da koriste aplikaciju, ali nju možete koristiti i ako niste na licu mesta. Imamo i interaktivne delove, sa pitanjima i zadacima koje je osmislila Nataša Kostić – istakla je Branka Pavlović.

Nikola Polić, koji je, zajedno sa Mašom Seničić bio zadužen za kreativno-istraživački deo projekta, kazao je da su sa đacima posetili lokaciju Topovskih šupa na Autokomandi i potom ih podsticali na kritičko razmišljanje.

– Kroz razne vežbe oni su došli do svojih autentičnih radova i dali svoj pogled na ovu temu. Nadamo se da će korisnici aplikacije osetiti novi duh vremena koji nam govori da neke stvari, ipak, ne smemo da  zaboravimo – poručio je Polić.

Povezana vest:  Borski susreti u okviru internacionalnog kustoskog projekta “Novim putevima u novu budućnost”

Sem đačkih radova, aplikacija sadrži i istorijska dokumenta i arhivske snimke. Istoričarka Nataša Kostić je, zajedno sa Milovanom Pisarijem, autor priručnika za nastavnike i učenike o logorima Topovske šupe i Marcan, ne samo kroz istoriju već i kroz savremene probleme u vezi sa diskriminacijom.

– Okupili smo se na Međunarodni dan ljudskih prava, kada je Generalna skupština UN donela Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, tri godine nakon Drugog svetskog rata i svih užasa sa kojima se tad čovečanstvo susrelo, da se to više nikada ne bi ponovilo. U trenutku kada se suočavamo sa jačanjem desnice, trebalo bi svakog dana da se prisećamo te deklaracije, naročito su škole važno mesto za to – napomenula je Nataša Kostić.

Prof. Dušica Biševac zaključila je da je ovogodišnji projekat „Svetlost svitaca” dao dragocene rezultate u osvetljavanju dva važna mesta sećanja.

– Projekat je specifičan i poseban po tome što je uključio učenike koji su, kroz umetnički izraz, svoje doživljaje i atmosferu lokaliteta preneli vršnjacima. Upravo to je put da se najbolje uči o tim mestima i da se ona pamte. Pri tom, sama postavka je takva da nas angažuje i da se bavimo sadašnjošću i analiziramo je na pravi način – rekla je Dušica Biševac.

Povezana vest:  Samostalna izložba “U potrazi za nečim” britanskog umetnika Ričarda Dikona u Galeriji DOTS

Aplikacija „Svetlost svitaca 2” može se preuzeti preko servisa Toto. Za iOS korisnike je potpuno funkcionalna, dok će verzija za Android uskoro biti dostupna. Obe verzije biće na srpskom, nemačkom i engleskom jeziku.

Nakon konferencije za medije, đaci koji su učestvovali na aplikaciji održali su javni čas svojim drugarima iz škole. U Svečanoj sali gimnazije izloženi su i eksponati nastali tokom projekta.

U kreiranju aplikacije učestvovali su učenici XIII beogradske gimnazije: Rade Mirković, Iva Gošnjak, Isidora Cvetković, Katarina Miletić, Ognjen Savić, Sofija Sofrenić i Vuk Bašić i učenice Srednje škole „Ernst Hekel” iz Berlina: Sude Gul Sevinč (Gül Sevinç), Marija Šulc (Maria Schulz), Juna Mating, Benjina-Nele Kern, Kim Beker (Bäcker), Larisa Trepner (Larissa Treppner) i Lili Fabijen Pacval (Lilly Fabienne Patzwahl).

„Svetlost svitaca – Arheologija sećanja” je projekat Filmskog festivala Slobodna zona, u saradnji sa špreagenten (spreeagenten), nezavisnom pozorišnom trupom iz Berlina, uz podršku Centra za primenjenu istoriju (CPI) Beograd, Evropskog udruženja nastavnika istorije (EuroClio) Beograd, XIII beogradske gimnazije i škole „Ernst Hekel” iz Berlina.Projekat je finansirala EVZ fondacija iz Berlina, u okviru programa „Mladi pamte” (Young People Remember).

Trejler za aplikaciju: https://youtu.be/hdUMFY2sBCM

Foto: Tanja Drobnjak