USTANIČKA ULICA
Dana četvrtka, 7. u nizu u mesecu Aprilu godine gospodnje 2011. u press centru UNS-a (a nekada znanog kao TANJUG) održana je konferencija za štampu povodom početka snimanja filma „Ustanička Ulica“. Ovom prilikom naciji novinara se obratio glavni glumac i producent filma Gordan Kičić, kao i reditelj – Miroslav Terzić i gospodin Filip Švarm.
Oni su uputili narod u to o čemu se radi u filmu, ko tu tumači šta, rekli da će film biti snimljen digitalnom kamerom RED, kao i da je film podržan od strane što Ministarstva za kulturu što od Filmskog Centra Srbije. Film će se snimati narednih 40 dana u Beogradu na prikladnim lokacijama. Gospodin producent je takođe napomenuo da je na ovom filmu radio skoro četiri godine, konsultujući se sa pravim tužiocima za ratne zločine gospodinom Vladimirom Vukičevićem, Bruno Vekarićem kao i Sinišom Vežićem, ali i pregledavajući autentičnu dokumentaciju , slike, video arhivu i prisustvujući suđenjima.
O čemu se tu zapravo radi, možete pročitati u sinopsisu koji sam beskrupulozno copy-pasteovao sa lepog CD-a koji mi je uručio nekadašnji PR TUCK-a. Imajući u vidu neke skorije susrete, biće da svi napuštaju brod koji tone. I to rapidno. Tone. Brod. Mislim, TUCK, dođavola. Elem, a sad sinopsis:
Dušan (Gordan Kičić) je mladi zamenik tužioca za ratne zločine koji dobija zadatak da istraži slučaj delovanja paravojne formacije, koja je nosila ime ’’Prva pionirska’’. Ova jedinica delovala je na ratištima u Hrvatskoj i u Bosni, da bi joj se na Kosovu potpuno izgubio trag.
Dušanu ova istraga izgleda osuđena na propast sve do momenta kada pronalazi Mićuna (Uliks Fehmiu), jedinog preživelog vojnika ove jedinice, koji se, do trenutka hapšenja, skrivao pod drugim imenom. Dušan tada postaje nepoverljiv čak i prema svome šefu (Rade Šerbedžija), tužiocu Specijalnog suda za ratne zločine.
Činjenica da postoji preživeli vojnik iz „Prve pionirske“, nateraće glavnog organizatora i tvorca jedinice „Grbavog“, nedodirljivog i bahatog čoveka iz „sive zone“, da ne bira sredstva i metode kako bi zaustavio istragu.
Rešen da slučaj dovede do kraja i da dokaže svom ocu (Predrag Ejdus), uglednom profesoru prava u penziji, da je dostojan tog posla ali i svome šefu, ovo Dušanu postaje mnogo više od slučaja – postaje lični obračun.
Imajući u vidu škakljivu tematiku filma, tj. ratni zločini/zločinci, pravosuđe, vlast itd. nadam se samo da gospodin producent (AKA Kičić) neće ići već dobro utabanom stazom patriotskog ponosa domaćeg filma, već da će održati reč (datu meni lično) i zapravo napraviti jedan sudski filma dostojan Džona Grišama. No, ako pak omane, znam u kom pozorištu igra.
U međuvremenu, ostalu glumačku ekipu, pored Kičića, čine: Rade Šerbedžija, Uliks Fehmiu, Petar Božović, Predrag Ejdus, Jelena Đokić, Milica Mihajlović, Mira Banjac, Miki Krstović, Bojan Žirović, Aleksandar Đurica, Jakov Jeftović, Marko Baćović, Marko Janjić, Radoje Čupić, Anđelina Ristić i Marta Milosavljević. Scenario napisali Đorđe Milosavljević, Nikola Pejaković. Postprodukcija se radi u inostranstvu a premijera se očekuje na zimu ove godine.
