KRUNIĆEV KUTAK CELULOIDNE MRZNJE PREDSTAVLJA:
„X-MEN: PRVA KLASA“
U Domu Sindikada održana je premijera filma X-Men: Prva Klasa. Dugo najavljivani kako-je-neko-postao-nešto u svetu X-Mena je ispunio sva moja očekivanja i još ponešto. Siže filma glasi:
Pre nego što su mutanti obelodanili svoje prisustvo na svetu, i pre nego što su Čarls Zavijer i Erik Lenšer postali Profesor X i Magneto, bili su samo dvojica mladića koja su tek otkrivala svoje neverovatne moći. Pre nego što su postali zakleti neprijatelji, bili su najbolji prijatelji u borbi protiv zla i stradanja. Tokom ove borbe putevi su im se razišli, i započeo je večiti rat između Magnetovog Bratstva i polaznika specijalne škole Profesora X. „X-men: Prva klasa“ priča o počecima X-men sage i otkriva tajnu istoriju najvažnijih događaja iz svetske istorije. (MCF)
Moram priznati da je posle 10 sekundi ultimativne sreće (vidi niže) na mene najveći utisak ostavio Michael Fassbender, kao odličan anti-heroj progonjen duhovima prošlosti. James McAvoy mi je malo bled kao mladi Profesor X, ali svi znamo da su pozitivci generalno dosadni. Kevin Bacon je prevalio dug put od tinejdž idola do megalomanskog zlikovca koji je pritom i Naci doktor. Njegov lik me podseća na rane Bondove protivnike. Blofeld mi trenutno pada na pamet. Ne samo jer je Baconov lik doktor, Nacista, megaloman i želi da zavlada svetom već i zbog asortimana vozila tipa podmornica unutar broda i sl.
Kad smo već kod toga, ceo film odaje utisak Bondova sa Šon Konerijem. Možda jer se odigrava 60-tih godina prošlog veka u jeku hladnog rata. Lepo je posle toliko godina videti Naciste kao negativce.
Zanimljivo je napomenuti i pojavljivanje silnih nekih faca koje znate iz filmova i tv serija a kojima ne znate ime. Znate onaj ortak iz onog filma, onog što je sinoć bio na TV-u, a što je glumio u onoj seriji sa onom ribom što je udata za onog ortaka koji sada ima svoj realiti šou. Moj omiljeni sporedan lik je nemac koji pije pivo u kafani u Argentini. Taj čovek se pojavljuje u „Casino Royale“, „Inglorious Basterds“, „Run Lola Run“, „The Informant!“ i mnogim drugim, ali ja ću ga uvek pamtiti kao popa iz Austrisko-Švajcarskog mjuzikla „Helden in Tirol“.
Naravno kao i svaki film koji se odigrava u doba hladnog rata, i ovaj sadrži Ruse kao neizbežnu mirođiju u svakoj američkoj čorbi. A kao što svi znamo najbolja američka mirođija za ruskog generala je Rade Šerbedžija. Toliko puta sam gledao ovog čoveka kao ruskog generala da mislim da bi Moskva trebala da mu da neku vrstu počasnog odlikovanja.
Lični utisak o filmu je vrlo pozitivan. Čak i da je film kompletno smeće, a nije, ja bih ga veličao zbog 10 sekundi kadra usled koga se umalo nisam upiškio od sreće. Odavno nisam čuo da ljudi ovoliko tapšu u bioskopu na pojavu jednog fiktivnog lika.
Imam samo tri problema sa celokupnim doživljajem.
Problem broj 1 se tiče filma, konkretno izgleda izvesnih specijalnih efekata i pojedinih scena. Čini mi se kao da nisu imali vremena ili para da završe određene scene pa su ih pustili eto onako. S druge strane, možda grešim usled ziljave slike u Domu Sindikata.
Problem broj 2 se tiče Doma Sindikata. Za jedan od najstarijih, trenutno postojećih, bioskopa u gradu sa tradicijom, mogli bi da se potrude oko svoje Sale 1. Sedišta nisu menjana od 80-tih godina, a zvuk i slika su skaradni. Udobnija sedišta ima „Kokpit“ (sala 3 i 4) a i on je…uh! I zamolio bih za neku vrstu ventilacije, pošto kada je sala puna, kiseonik pobegne napolje. Ja da ga jurim nit imam volje, nit daha.
Problem broj 3 se tiče posetilaca. Poštovani posetioci bioskopa, oni koji to niste i oni koji želite to da postanete, zar je toliko teško doći na vreme? Pogotovo na premijeru? Ljudi kasne iz raznoraznih razloga, ali ako piše da film počinje u 20 časova, to znači da Vi treba da dođete u bioskop barem 10 minuta ranije.
Kada sam čitao jednu od Istorija Filma, naišao sam na zanimljivu priču: kada je izašao Psiho (1960), Hičkok je izdao proglas u novinama kako bioskopska publika treba da se ponaša. Svi oni koji su kasnili na projekciju nisu mogli da uđu u bioskop, kao ni da zamene svoje karte. To bi trebalo uvesti kod nas sa dodatnom stavkom: svaki put kada neko zakasni na projekciju može da bira da li želi da ode kući ili da uđe da gleda film. Ako želi da uđe da gleda film, moraće da se odrekne jednog dela tela. Pa kad 30 od 100 posetilaca bioskopa ostane bez oka ili ruke čik da vidim da neko kasni. Što se ždranja u bioskopu tiče, mislim da bi trebalo žigosati ljude na nekom vidnom mestu sa MLJACKAM.
Sve u svemu, toplo preporučujem da idete i pogledate X-Men: Prva Klasa, da na isti ne kasnite, da ne mljackate i ne mrvite po nečijoj glavi i da zaobiđete Dom Sindikata dok se isti ne renovira.
