Novi roman Odri Nifeneger „Bliznakinje iz Hajgejta“
Računajući na popularnost debitantskog romana Odri Nifeneger „Vremeplovčeva žena“, koji je „Laguna“ objavila pre nekoliko godina, sada je štampala njen drugi roman „Bliznakinje iz Hajgejta“ koji je za dve godine osvojio ne samo čitaoce već i kritiku.
Dok su „Vremeplovčevu ženu“ ocenili kao romantičnu priču o ljubavnicima koji se bore da, uprkos njegovim stalnim „lutanjima“ kroz vremena prošla i buduća, sačuvaju vezu, drugi roman, čiji je bukvalni prevod sa engleskog „Njena zastrašujuća simetrija“ opisuju kao „zrelo, kompleksno, uverljivo, ponekad fantastično delo o ljubavi ali ne samo erotičnoj već i onoj unutar porodice“.
To je, prema rečima američkih kritičara, i potraga za identitetom u moru opsesija u odnosu na ono „drugo“.
Zato je autorka odabrala da su u centru priče dva para bliznakinja, stariji su Edi i Elspet koje su krenule svaka svojim puitem i dok je Edi ostala u Americi i udala se i dobila opet bliznakinje Džuliju i Valentinu, Elspet se nastanila u Londonu i kupila stan u neposrednoj blizini poznatog groblja Hajgejt.
Elspet, koju njene dve sestrične nisu nikada upoznale, umire sa 44 godine od raka i stan zaveštava njima pod uslovom da dođu i žive u njemu godinu dana ali nikada da ne dozvole roditeljima da ga vide.
Dve tipične mlade Amerikanke koje su za sve nezainteresovane osim svog komfornog života u tipičnom čikašnog predgrađu odlaze da preuzmu nasledstvo i sreću se sa neobičnim stanarima iste zgrade.
Posebno mesto pripada Robertu, koji piše doktorat o istoriji groblja Hajgejt i koji je bio tetkin ljubavnik iako je bio mnogo mlađi.
One i ne sanjaju da Elspetin duh nije napustio stan jer ne može da se rastane od Roberta i da je celo groblje mesto gde obitavaju duhovi i da se svetovi živih i mrtvih povremeno prepliću.
Elspet, takođe, nije očekivala da će, kad njen duh napusti telo početi neki „novi život“ i da će imati priliku da sazna „što je bilo posle njene smrti“ a najmanje da će i konflikti „preživeti“ kao i njen duh.
Toliko o samoj priči koja ima i tužnih i smešnih epizoda, koje uokviravaju prelepi opisi Londona a pre svega Hajgejta.
Da bi što uverljivije dočarala to groblje koje je sredinom 19. veka kada je pocelo da se koristi bilo popularno šetalište žitelja Londona koji su tamo dolazili na piknik ili na druženje uživali u „galeriji“ skulptura koje su krasile grobnice, Nifeneger je provela neko vreme radeći kao turistički vodič kroz Hajgejt.
Ona je, inače, profesor interdisciplinarne umetnosti knjige na koledžu u Čikagu i bavi se dizajnom luksuznih izdanja dok piše grafičke novele, priče i sada već radi na trećem romanu.
