Nikolasjen: Beograd zaslužuje samo čestitke za organizaciju Šampionata Evrope
Uni Nikolajsen (Norveška) je dugogodišnji streljački radnik. U mladosti, bavila se streljaštvom i, kao skromno kaže, nije bila veliki strelac, ali je imala tri titule na Šampionatu Norveške u gađanju puškom. Od 1977. je uključena u svetsku i, potom, evropsku streljačku konfederaciju kao član komisija i tehničkih komiteta (bila predsednik ženskog komiteta). Provela je i 19 godina u Izvršnom komitetu i drugim telima Međunarodne federacije streljačkih sportova (ISSF). Uporedo je gradila i karijeru u Evropskoj streljačkoj konfederaciji i za predsednika je izabrana 2001. Vodila je ESK u dva mandata do 2009. kada je za predsednika izabran Vladimir Lisin (Rusija). Od 2009. je počasni predsednik ESK.
Ljubazno se odazvala pozivu za razgovor pred polazak iz Beograda, gde je u svojstvu specijalnog izaslanika predsednika ESK Vladimira Lisna dodeljivala novčane nagrade osvajačima medalja na Šampionatu Evrope.
Bili ste na Prvenstvu Evrope u Beogradu 2005. kao predsednik ESK. Kako ocenjujete organizaciju ovog Šampionata Evrope?
– Uvek mi je bilo prijatno u Srbiji. Beograd i Pančevo i streljački radnici Srbrije kao i članovi Organzacionog komiteta čiji je predsednik Milan Šotra zaslužuju samo čestitke za sve što su uradili u pripremi ovog takmičenja. Veoma je važno da nismo imali ni jednu primedbu od strelaca i stručnjaka, ali i od tehničkih delagata šampionata što je u suštini i najbitnije, jer takmičenje organizujemo zbog strelaca. Kada su oni zadovoljni sve je u najboljem redu.
Možete li da upredite položaj ESK iz perioda vašeg rukovođenja sa sadašnjim trenutkom?
– U vreme moja dva mandata ekonomska situacija je bila u celini mnogo bolja u Evropi, organizatori streljačkih takmičenja su lakše dolazili do sponzora i drugih fondova. Sada je mnogo teže, ekonomska kriza je pogodila i streljački sport. Vidim, a to je veoma pozitivno i dragoceno za evropsko streljaštvo, da predsednik Lisin umnogome, ličnim autoritetom i sredstvima, pomaže streljaštvo i uveo je i novčane nagrade koje su naišle na izuzetno dobar odjek među strelcima i stručnjacima. Na žalost ESK i ne može finansijski da pomogne organizaciju takmičenja, jer ima ograničena izvore finansiranja i limitiran budžet. Od sponzora ESK ne možete mnogo da očekujete, to su u većini slučajeva male firme koje i same jedva preživljavaju. Predsednik Lisin je uradio i prvi korak da privuče medije u streljaštvo, finansirao je dolazak velikog broja novinara u Beograd i nadam se da će oni poslati lepu poruku u svet.
Nacionalne federacije se sve teže usuđuju da konkurišu za domaćinstvo Šampionata Evrope, posebno MK oružjem. Postoji li opasnost da u dogledno vreme ne bude organizatora?
– Nadam se da će ESK to izbeći. Za 2015. na primer još nema kandidata. Čula sam da će se kandidovati Slovenija i to je dobro, jer imaju sjajno strelište u Mariboru i već su nekoliko puta bili uspešni organizatori velikih takmičenja. Problem su veliki toroškovi za opremanje i izgradnju objekata. Mislim da u ESK ozbiljno shvataju situaciju i da će predsednik Lisin sa saradnicma uskoro ponuditi neka konkretna rešenja.
Kako vidite položaj streljačkog sporta u olimpijskoj porodici?
– Streljaštvo je na poslednjem glasanju u MOK dobilo podršku sa velikom većinom glasova i ima sigurno mesto kao sport koji je bio i na prvim olimpijskim igrama. Veliki adut je i brojnost država koje učestvuju na olimpijskom streljačkom turniru. Streljaštvo je sa 102 nacije bilo među pet najbrojnijih sportova po broju zemalja u Pekingu 2008. Sa te strane nema zabrinutosti i nadamo se da će na novom glasanju posle Londona, ponovo dobiti ubedljivu podršku.
Koliko će i kako nedavni tetroristički napad u Oslu uticati na stav javnosti u pogledu oružja i streljaštva?
– To je tragičan događaj koji će sigurno izazvati nove rasprave na temu posedovanja oružja. Jak argument streljačkih organizacija, od nacionalnih federacija do međunarodnih, u odbrani od potencijalnih kritika, jeste da je streljaštvo pre svega sport i da se ljudi njime bave iz zadovoljstva, kao i da je oružju mesto samo u streljačkim objektima, nikako na ulici…
Između ISSF i ESK postoje razmimoilaženja?
– To je normalno i dobro, jer se kroz različite stavove i poglede, pa i rasprave i neslaganja na kraju uvek dođe do najboljeg rešenja. U svemu tome ne sme da bude ništa lično, jer su svi, pre svega, u službi streljačkog sporta.
Od 1. januara 2013. ISSF će predložiti neke izmene od kojih se očekuje da streljaštvo približe običnoj publici i medijima pre svih TV. U kom pravcu se kreću predlozi?
– Ponuđeno je dosta interesantnih rešenja i o njima će se prvi put više čuti u aprilu iduće godine u Londonu u toku test takmičenja za Olimpijske igre. Ciljevi su jasni – povećati popularnost streljaštva i približiti ga još više internetu i televiziji. Smatram da postoje i kvalitetni stručnjaci koji će ponuditi, na osnovu predloga trenera, nacionalnih federacija i strelaca, rešenja koja će biti dobra i za takmičare ali i za streljaštvo kao sport.
Bili ste prva i, za sada, i jedina žena – predsednik u svetskom i evropskom streljaštvu. Kakva su vaša iskustva?
– Veoma pozitivna, imala sam zadovoljstvo da srađujem sa izuzetnim streljačkim radnicima na visokom profesionalnom i kolegijalnom nivou. Uvek sam se rukovodila pravilom da nije bitno da li ste muškarac ili žena, već koliko dobro radite svoj posao.
