Kultura kao pokretač lokalnog razvoja
Tokom posete Beogradu, Jordi Pascual, predsednik Komiteta za kulturu Ujedinjenih gradova i lokalnih samouprava i koordinator procesa Agende 21 za kulturu održao je predavanje pod nazivom „Agenda 21 za kulturu i lokalni kulturni resursi“. 01. septembra tekuće godine u organizaciji Centra za istraživanje kreativne ekonomije – CIKE i Stalne konferencije gradova i opština – SKGO, uz koordinaciju Radne grupe za kreativne industrije Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije. Predavanje sa ciljem da se prisutni predstavnici više od 20 gradova i opština u Srbiji upoznaju sa evropskom i svetskom praksom i iskustvima u kojima kulturni resursi imaju razvojnu ulogu, te da se na taj način utiče na afirmaciju kulturnih sadržaja kao resursa koji treba da dobiju prioritetno mesto u lokalnim i nacionalnim planovima razvoja iniciralo je širu diskusiju u vezi sa ekonomskom i socijalnom ulogom kulture u našoj zemlji.
Snežana Stojanović-Plavšić, državna sekretarka za kulturu, tom prilikom istakla je važnost Agende 21 za kulturu, jer između ostalog afirmiše proces decentralizacije: „Kultura više nije elitna pojava već dinamička kategorija koja uspostavlja interaktivni odnos sa osnovnim društvenim vrednostima. Kultura više nije trošak već investicija, a kreativne industrije, u tom smislu, imaju stratešku ulogu.“
Prof. dr Gojko Rikalović sa Ekonomskog fakulteta istakao je da je kreativni sektor od ogromnog društvenog i ekonomskog značaja: „U pitanju je važan fenomen koji razvija preduzetnički duh na lokalu, dakle tamo gde ga najmanje ima, zatim otvara nova radna mesta, povećava bruto nacionalni dohodak i najvažnije, predstavlja izvor duhovne i moralne obnove društva zbog vrednosti koje afirmiše: socijalna inkluzija, partnerstvo, aktivno učešće građana, ekonomski razvoj i izlazak u zajedničke javne prostore.“
Jordi Pascual, predsednik Komiteta za kulturu Ujedinjenih gradova i lokalnih samouprava, koordinator procesa Agende 21 za kulturu i savetnik za kulturu Gradskog veća Barselone smatra da shvatanje kulture kao resursa, pretpostavlja određeni zaokret u razumevanju odnosa između kulture i ostalih segmenata društvenog i ekonomskog života, kao i njene uloge u transformaciji svakodnevnog života. „U sred smo krize koju su izazvali takozvani finansijski eksperti. Kultura shvaćena kao resurs neće okončati krizu, ali upravo zahvaljujući krizi ukazuje da razvoj nije samo stvaranje, gomilanje prihoda, imovine ili deonica. Neosporno je potrebna minimalna stabilnost, ekonomska osnova da bi se počelo. Potpuna realizacija čoveka kao humanog bića vezana je za kulturu, a ne ekonomiju i to treba stalno imati na umu. Stvari koje nas čine srećnim nemaju veze sa brojem posedovanih nekretninama već sa lepim, kreativnošću, izražavanjem sebe, slavljenjem značajnih momenata sa porodicom i prijateljima, okolinom, zajednicom, a ovo sve zajedno predstavlja kulturnu komponentu razvoja. Kultura neće rešiti sve probleme sveta, ali bez nje je apsolutno nemoguće postati celovito ostvareno ljudsko biće“, rekao je Jordi Pascual. (Tematski intervju sa Jordijem Pascualom nalazi se u dokumentu ACADEMICA_Intervju sa Jordi Pascual.doc u prilogu.)
Aleksandar Đerić iz Centra za istraživanje kreativne ekonomije rekao je da put lokalnih samouprava do usvajanja i zatim realizacije Agende 21 za kulturu nije lak, ali da na duge staze doprinosi podizanju kvaliteta života u manjim sredinama: „Više od 2.000 gradova i lokalnih samouprava širom sveta usvojilo je Agendu 21 za kulturu. Gledajući napredak Barselone, Melburna, Porto Alegre i drugih, videli smo da i mnogi gradovi u Srbiji imaju kapacitet za tako nešto i zbog toga smo preveli Agendu 21 za kulturu na srpski i pokušali da utičemo na svest lokalnih funkcionera o značaju ovog dokumenta koji na kulturu gleda kao na razvojni faktor. Novi Sad, Zrenjanin, Subotica, Vršac i Niš prepoznali su to i usvojili su Agendu 21 za kulturu. Očekujemo njeno skoro usvajanje u Pančevu i Užicu.“
***
Agenda 21 za kulturu nastala je zajedničkim dogovorom gradova i lokalnih uprava širom sveta za očuvanje njihove posvećenosti ljudskim pravima, kulturnoj različitosti, održivosti, aktivnoj demokratiji i stvaranju uslova za mir. Odobrena je Četvrtim forumom lokalnih vlasti za društveno uključenje Porto Alegrea, održanim u Barseloni, 8. maja 2004. u sklopu prvog Zajedničkog kulturnog foruma.
Asocijacija Ujedinjeni gradovi i lokalne uprave (UGLS/UCLG) usvojila je Agendu 21 za kulturu kao referentni dokument za svoje kulturne programe i preuzela ulogu koordinacije procesa nakon njenog odobrenja. Komitet UCLG-a za kulturu je mesto susreta za gradove, lokalne samouprave i mreže koje kulturu stavljaju u središnje mesto svojih razvojnih procesa, zagovara rešavanje različitih pitanja od značaja za razvoj gradova i lokalnih samouprava i bavi se podizanjem javne svesti i jačanjem savremenih faktora lokalnog rasta, tretirajući kulturu kao jedan od faktora održivog razvoja.
Agenda 21 za kulturu je prvi dokument koji na globalnom nivou zagovara ustanovljavanje osnove za odgovornost gradova i lokalnih uprava za kulturni razvoj.
