KRUNIĆEV KUTAK CELULOIDNE MRŽNJE PREDSTAVLJA:
Film Srđana Dragojevića „Parada“
Danas je u bioskopu Takvud, u 11 časova, održana novinarska projekcija dugo očekivanog filma Srđana Dragojevića „Parada“. Iako je sama projekcija malo kasnila, što je bilo za očekivati, novinari nisu. Biće da su ih Urednici napokon odneli kod sajdžija. Možda jer imaju popust na količinu, pošto je bioskopska sala bila prepuna. Kao da se daje „Bolji Život 2: Boba Uzvraća Udarac“. No, iako su novinari sada naštelovani, to ne znači da su vaspitani jer su pojedinci pričali tokom čitave projekcije. Mislim da bi ljudi koji pričaju za vreme filma trebali da imaju isti tretman koji su uživali krstaši kod Filipa IV Lepog.
Što se samog filma tiče… neko je rekao da „Parada“ izgleda kao da je „Šišanje“ silovalo „Mi Nismo Anđeli“. Ne bih se složio. Više je kao da je „Lepa Sela Lepo Gore“ silovalo „Mi Nismo Anđeli“. Humor je previše mlak a nasilje je hiperrealistično. Tempo se gubi. Gluma je relativno ok. Nikola Kojo, u filmu zvani Limun, izgleda kao da igra Bjelinu ulogu iz „Rana“. Mali Relja reper, koji u filmu tumači Limunovog sina, je previše drven i bezličan. Problem je u tome što sam gledao i njegov prethodni film „Ordinary People“, gde je bio isti takav. A imajući u vidu kako se ponašao privatno, predložio bih mu da pronađe neki drugi životni poziv i ostavi glumu mladim nadama domaće scene. Recimo, Gordanu Kičiću. Hristina Popović, kao Limunova devojka Biserka, ima svoje biserne momente srpske glume. Miloš Samolov, kao Radmilo veterinar, je zapravo veoma dobar i zabavan ali nekako drvenast. Goran Jevtić, kao Mirko, je takođe dobar, ali možda jer je takav privatno. Goran Navojec, Dejan Aćimović i Toni Mihajlovski kao Roko, Halil i Azem su klasični dvodimenzionalni stereotipi. Šteta, očekivao sam više od njih. Ovo nema veze sa time da li su dobri glumci ili ne, ovo je direktno pitanje scenarija. „Aca Poštar“ je odličan, ali on je pokrivljen i u stvarnosti tako da mu to i nije neki plus. Režija je superiorna za domaći film, standardna za Dragojevića, sa pojedinim kadrovima koji su suva brilijantnost. Na žalost, uzeti su iz drugih, daleko poznatijih filmova sa zapada.
Poruka filma je sasvim jasna, ali je kraj malo šut u želudac, te će većina ljudi izaći iz bioskopa sa bljutavim ukusom u ustima i ne baš jasnom slikom šta su upravo gledali. Socijalni komentar je sveprisutan, ali su komedija i drama toliko loše umiksani da sam na kraju projekcije ipak povratio sebi malo u usta. Malo. A i takođe mi je bilo potpuno jasno zašto je ovo film od nacionalnog značaja.
Po završetku filma su se svi novinari preselili u svečanu salu hotela Excelsior. Nekada čuveno mesto „spavanja za dinar“, a sada polu-otmenog hotela sa upeglanim i ozbiljnim osobljem. Ako se pitate koji je to hotel, on se nalazi odmah pored bioskopa, ka Bulevaru Kralja Aleksandra.
Tu se našao uži deo filmske ekipe koji se obratio „naštelovanim“ kolegama iz medija. Moj najveći problem je u tome što sam otišao na projekciju filma očekujući novog „Svetog Georgija“ i na konferenciju za štampu ala „Neprijatelj“, a dobio sam ok film i vrlo VRLO pristojnu konferenciju. Sasvim neverovatno za zemlju u kojoj živim.
Dragojević je na opaske o pretnjama huligana rekao da su oni njegove drage mušterije i da se raduje tome što će ići da pogledaju film. „Ako išta, imaćemo publiku“, rekao je reditelj. Napomenuo je da je scenario pisan skoro 4 godine, da je finansiranje trajalo dosta dugo, kao i da je bužet filma bio oko 1.5 miliona eura. Ovo poslednje mi je malo teško da poverujem, znajući rediteljeve prethodne „avanture u zemlji celuloida i finansija“. Simano je 9 ipo nedelja, lokalno i u regionu, a post-produkcija je rađena u Sloveniji i Mađarskoj. Zanimljivo je napomenitu da su svoju finansijsku podršku dale Nemačka, Holandija i Francuska. Ovo mi još više otežava da poverujem u „skromni“ budžet. Takođe je bitno reći da je gospodin Dragojević na ovu manifestaciju došao trezan, hemijski neaktivan i nebotoksiran. Ali rumen, verovatno usled sreće. Reditelj je rekao da njegovi filmovi nisu pravljeni kako bi menjali svest ljudi o bilo čemu već da bi bili gledani. Ako neko promeni mišljenje o određenoj temi kao posledica gledanja njegovog filma, on će biti prezadovoljan. Što se i desilo sa „Lepim Selima“, pre 15 godina.
Glumački deo ekipe je prezadovoljan saradnjom i svi su srećni jer su doprineli nešto ovako bitnom projektu po lokalnu kinematografiju.
Film „Parada“ kreće u pohod na lokalne bioskope od 3. novembra sa 10 kopija. A ako bude sve prošlo kako treba, njena celuloidna armija će se umnožiti za po još koju kopiju.
Presuda? Mislim da bi ljudi trebali češće da prave filmove zbog kojih bi narod išao u bioskop. Mislim da je dosta malih, umetničkih filmova za užu rodbinu. Mislim da bi ste trebali da idete u bioskop da pogledate ovaj film, bez obzira na lični stav o temi kojom se bavi. Mislim da ako pogledate ovaj film teroristi… neće pobediti.
