„From Paris with Love“ (2010) je zapravo jedna topla ljudska priča o ljubavnom trouglu između tajnog agenta, njegovog pištolja i terorističke organizacije. Film prati James Reece-a, pomoćnika ambasadora US&A u Parizu. Veoma uspešan i ambiciozan mladić, pametan i veren, ali koji kao i svako dete želi biti tajni agent. Krišom, on radi za obaveštajnu službu izvršavajući neke sitne zadatke sve dok mu jednog dana ne dodele novog partnera, Charlie Wax-a, čoveka koji uvek završi posao iako ponekad krši sva pravila.
Veoma zabavan akcijaš koji me je ponovo vratio u bolje dane „Lethal Weapon“ serijala i ortačkih akcijaša (ove godine je to uradio „Sherlock Holmes“ (2009), Guy Ritchie-a). John Travolta, iako u godinama i debeo kao prasac je divan kao Charlie Wax. Ima divna referenca na „Pulp Fiction“ (1994) u vidu dijaloga oko hamburgera. Čini mi se kao da je Wax neka druga verzija Vincent Vega-e. Možda sam ja u pitanju ali meni Travolta u „From Paris with Love“ liči na Nenada Bekvalca. Ne, to ne znači da gospodin Bekvalac ubija teroriste po Beogradu. E OVAKO je trebalo da izgleda Nikola Kojo u „Četvrtom Čoveku“ (2007). Vidiš Zeko, ovako se od praseta pravi akcioni heroj. Jeste, to je magija montaže srećice. Eh, ovi domaći nikada neće naučiti da je film napredovao od Броненосец «Потёмкин» (1925).
Jonathan Rhys Meyers je vrlo šarmantan kao sposobni, ako ne previše akciono orjentisani James Reece. Nisam gledao „The Tudors“ (2007) pa ne mogu da kažem koliko je zapravo dobar glumac, iako mu ovo pristaje.
Reditelj „From Paris with Love“ (2010) je Pierre Morel, dobroćudni francuz koji nam je podario „Banlieue 13“ (2004) (francuski akcioni SPEKTAKL. E tako se prave filmovi sa parkurom), „Taken“ (2008) (divan akcioni triler gde se Liam Neeson napasava majke istočnoevropskim trgovcima robljem). Čovek je inače snimatelj po zanimanju i radio je nekim od najvećih evropskih reditelja, ali ako vas baš sve zanima žao mi je. Lenj sam da kucam ali ima link. Hvala. Ono što je zanimljiv podatak za one s lenjim kažiprstom je da je Pierre Morel unajmljen da radi novu verziju Dine, Frank Herbert-a. Već vidim tri filma u budućnosti. Žao mi je fanovi, ali ma koliko „Dune“ (1984) bila voljena, VEOMA je diskutabilna kao film. Knjiga je i dalje zakon.
I za kraj: kada će ovo zabavno čeljade celuloida da dođe u naše bioskope nemam pojma. Nisam uspeo da iskopam na internetu. Ali kada dođe, idite i gledite ga, garantujem vam laku i neobaveznu zabavu. Ali ako imate nešto pametnije da radite, recimo peltete goblene ili zarađujete novce, bavite se time, svakako.
A sad, tejler…