GORAN NAVA I MIRKO PETROVIĆ O ŠANSAMA DA NAREDNE SEZONE SRUŠE REKORDE NA 1.500 (3:34,85) ODNOSNO 5.000 METARA (13:31,2)
Lovci na istoriju
Meni je svanulo na Milanskoj večeri prošle godine, 5. maja, kada sam istrčao rezultat 3:38,35 – priča Goran Nava. – Rešio sam time dva velika problema, ispunio normu za Olimpijske igre u Pekingu i Prvenstvo sveta ove sezone u Berlinu.
Ove sezone nije mi bilo potrebno da jurim uslov za Nemačku. Cilj su mi bili samo što bolji plasmani.
Na Univerzijadi sam tako i na 1.500 gde sam bio treći i na 800, kada sam osvojio drugo mesto, ostvario skromne rezultate, jer su od kvalifikacija preko polufinala do finala to bile taktičke trke.
Najbolji rezultat mi je u 2009. bio 3:39,44 ostvaren na jednom mitingu u Belgiji, gradu Hustendzolderu blizu Brisela 18. jula.
Kada se u sezoni koja ističe vidi moj bilans, od šest trka boljih od 1:48 na 800 metara i tri ispod 3:40 na 1.500 metara, jasno je da sam bio spremniji za daleko bolje rezultate, negde oko 3:36 na 1.500.
To bi trebalo da realizujem 2010… u stvari planiram da napredujem i da budem a još višem nivou nego ove sezone. Napad na rekord Dragana Zdravkovića od 3:34,85 iz 1983. godine ne bi trebalo da za mene bude nerealan cilj.
Mirko itekako može da mi pomogne, kao i ja njemu. Najpre ćemo zajedno trenirati u Keniji. Idemo na pripreme u januaru i ostaćemo mesec dana. S nama će biti i Nemanja Cerovac, kome ovaj rad može mnogo da koristi, a najverovatnije će na tih 2.200 metara nadmorske visine u mestu Iten kraj Eldoreta, boraviti i Olivera Jevtić sa trenerom Slavkom Kuzmanovićem. Svima će saradnja dobro doći. U martu ću trčati u Dohi na Prvenstvu sveta u dvorani, ali tada 3.000 metara.
Ovaj podatak govori dovoljno da ću, kada Mirku zatreba, moći da „provučem“ prvih 3.000 metara u sezoni koliko god mu bude potrebno.
Vrhunac forme ne planiram za Katar i zimu, već za leto i Prvenstvo Evrope u Barseloni. Ne verujem da ću tamo doći u priliku da trčim rekord, jer će se opet sve odvijati na taktičkom planu.
Međutim, odmah posle tog takmičenja, u narednih 10 – tak dana, trebalo bi da Mirko i ja napravimo te trke na rekord. Mogli bismo to da organizujemo negde u Srbiji, ali bi bilo potrebno da bude publike da nas podrži, da se napravi pravi mali spektakl. Možda čak da u dve uzastopne nedelje napravimo te dve trke.
Bilo bi mnogo lepo da obojica ostvarimo cilj.
Prošle godine sam na „Memorijalu Artur Takač“ ostvario lični rekord od 13:45,47. Već tada sam bio
spreman za rekord. Miting je u maju, bila mi je to prva trka i da sam povezao nekoliko takvih startova igurno bih oborio rekord.
Mislim da je samo loša situacija u državi uticala na to da neko već ne trči brže od 13:30 minuta na 5.000 metara.
Imao sam taj trening u nogama i tada i ove sezone. Svi pokazatelji su na treningu to govorili. Na Univerzijadi sam u kvalfikacijama trčao 13:54. Morao sam da se sačuvam za finale inače sam već u toj trci mogao mnogo bolje, sigurno brže od 13:30. Posle je, u finalu, gde sam bio četvrti, trka bila taktička, na plasman.
Ostaje mi to za 2010. godinu. Goran Nava može i te kako da mi pomogne, baš kao i ja njemu.
Zajednički trening jedan je od načina, jer nam se podudara 60 do 70 odsto onoga što radimo.
U trci je stvar identična što se pocenata tiče, jer i ja njemu i on meni možemo da odradimo 70 odsto posla. Obojici je cilj Prvenstvo Evrope u Barseloni. Na velikim takmičenjima retko se u našim disciplinama trče rekordi, jer imamo kvalifikacije, polufinale i finale, a tada su drugi prioriteti, prolazak u sledeći krug, a ne rekord.
Rekoh, da sam 2008. imao seriju trka posle „Memorijala Artur Takač“ sigurno bih oborio rekord. Tako bi trebalo da bude posle Barselone.
Mislim da bi trebalo prvo da ja napadnem ovaj na 5.000 metara. Nava je pokazao na trci na Adi Ciganliji na 7,7 kilometara da može odlično da drži tempo i na dužim deonicama. Trebalo bi mi da 3.000 etara provuče kako treba, a onda ću ostatak posla ja da obavim. Rekord Daneta Korice je, kako čujem, najstariji kod nas kada su olimpijske discipline u pitanju, traje od 30. juna 1971. godine. Ne nameravam da ga poboljšam za sekund, dva, već da trčim mnogo, mnogo brže.
Posle ja mogu da okrenem trening u potpunosti za disciplinu 1.500 metara. Na toj deonici imam lični rekord 3:42, a da u tom trenutku ni sanjao nisam da mogu to da trčim, jer sam ovaj rezultat ostvario iz treninga za 5.000 metara. I na 800 imam 1:51, pa Navi mogu da pomognem bilo kojim tempom koji mu zatreba i to ne samo do 800 već i 1.000 ili 1.200 metara.
Goran Nava se pojavio u praom trenutku. Obojica imamo po 28 godina. Za nama su odlične sezone, u naletu smo. Ne osećamo jedan dugog kao rivale, već kao drugove pa je po svemu vreme da srušimo rekorde – kada ako ne sada!
