Ivanin let do 6,64 za velika očekivanja
U finalu atletskog Kupa Srbije u Sremskoj Mitrovici među najvrednijim rezultatima bio je i skok naše reprezentativke Ivane Španović – 6,64 metara. Bio je to, posle mitinga u Daeguu i Šangaju, treći Ivanin izlazak na zaletište ove godine i skok vredan projekcije velikih finala, kako na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju, tako i na najvažnijem takmičenju sezone, Olimpijskim igrama u Londonu.
Treća sreća reći će mnogi navijači, drugi će odahnuti, nakon rezultatskih podbačaja na prethodna dva takmičenja (6,36 i 6,37), a treći, verovatno i najbrojniji, stisnutih pesnica poželeće joj rezultat dostojan veličine jedne od najboljih daljašica generacije na planeti. Skok u Sremskoj Mitrovici jeste daljina kojom je Ivana Španović osvojila zlatnu medalju na Univerzijadi u Beogradu, pre tri godine. Dužinu 6,64 dostigla je tek u trećem pokušaju. U prvom je prestupila, drugi je protrčala…
Bio je to skok na sve ili ništa. Skok za ostanak u takmičenju ili kraj bez plasmana. Zalet je bio bez greške, ali što sam bila bliže dasci, to se nekakav strah prostirao ispred. Kao da je daska prepreka preko koje se nije moglo dalje. Gotovo da sam zastala, a osećala sam da mogu da skočim koliko hoćete, puna snage, spremna kao nikad… Kad sam se, ipak, odlepila i poletela bila sam sigurna da sam preskočila strah i da će to biti skok za novi početak, posle višemesečne pauze.
– Posle bezmalo deset meseci i takmičenja u Ostravi gde je osvojila evropsko srebro u konkurenciji mlađih seniorki, prvi put je skakala na mitingu u Daeguu, pre tri nedelje (6,36).
Toliko sam skakala u osnovnoj školi. Mada sam sa trenerom Goranom Obradovićem imala zaista sjajne pripreme, stalno sam imala utisak da će nešto nepredviđeno da mi se desi dok sam na zaletištu. Nekakva struja mi je prolazila kroz povređeno stopalo, tako iz dana u dan. Snimali smo skokove u Daeguu i videli da to nije to. Goran je govorio kako ćemo u Šangaju za koji dan u takmičenju Dijamantske lige popraviti i zalet i skokove. Ne možeš lošije ni da hoćeš, govorio je. I bio je u pravu: skočila sam ceo jedan centimetar duže, hahahahahahaha…
– Da li je bilo problema sa vremenskom razlikom, aklimatizacijom, vremenskim neprilikama ili pak konkurencijom na Dalekom istoku
Nemam ja problema ni sa takmičenjem, ni sa konkurencijom, odavno. Jedino sam imala problema sa samom sobom! Nedostajao mi je taj osećaj da mi niko ništa ne može kad izađem na zaletište. Samopouzdanja mi je nedostajalo. Stalno je u podsvesti bio prisutan bol koji je povredu pratio. Nedostajalo mi je okruženje sa meni dragim ljudima iz mog tima, porodice, prijatelja… U Mitrovici sam ih osetila. I otkačila se, konačno!
– Skok 6,64 je 12. rezultat u Evropi ove godine. Više od toga, svedočila je Ivana, značio joj je osećaj da je spremna za skokove koji klasu od proseka razdvajaju.
Oduvek sam volela da skačem kod kuće. Taj osećaj pripadnosti sredini koja te nosi za mene je najjači motiv za dobar skok. Zato se radujem državnom prvenstvu na Karađorđu za desetak dana. Opet će moj tim biti uz mene i opet će tu biti meni dragi ljudi, čija me energija nosi na krilima samopouzdanja daleko preko daske. Tada se zaista osećam kao da ću ceo stadion da preletim.
– Drugu sezonu za redom naša rekorderka je na takmičenjima Dijamantske lige, prestižnom i važnom događaju koji će u znatboj meri uticati na njen imidž atletičarke iz svetskog vrha.
Važnom ću se osećati kada prvi put pobedim Dijamantsku ligu. Do tada mogu da ocenim kako jeste korisno biti u društvu konkurentkinja iz svetskog vrha. Tu se stiče rutina, samopouzdanje, ali i mogućnost procene vrednosti ove ili one takmičarke pred velika takmičenja, što kasnije u pripremi skokova olakšava posao.
– Velika takmičenja tek će da uslede. Najpre Evropsko prvenstvo u Helsinkiju, a potom i Olimpijske igre u Londonu. Za finale je, kako kaže, spremna.
Sada mogu da kažem da jesam spremna za finale. Zapravo, spremna sam i za veliko finale. Verujem da će u Helsinkiju biti dovoljno 6,70 za visok plasman. Neka se ponove rezultati iz Ostrave i to je to, što nije nerealno, naprotiv. Vrlo važan skok je bio taj u Sremskoj Mitrovici. Važan u smislu da je u svakom poslu prvi korak najvažniji. A to je bio moj prvi korak posle teških 10 meseci. Drugi, treći i svaki naredni korak biće znatno lakši. I sigurniji… Zato verujem da nisam daleko od rezultata na nivou državnog rekorda (6,78), a to je već lepa priča i za Helsinki i za London.
– Na kraju, Amerikanke su se odlično predstavile u maju mesecu. Od Ruskinja, koje očekujemo zajedno sa Ivanom, ni traga ni glasa.
Sa Amerikankama nikada niste načisto. Mislim da su se ovoga puta prvenstveno pripremale za Dijamantsku ligu. Dosta su se ispucale, pitanje je da li će i stići do Londona. Rusi svoje čuvaju za najvažnije izazove. Verujem da Klišinu nećemo ni čuti ni videti do Olimpijade. Spremaju je za London, to je sigurno. Ali i ja se za London spremam. Svi se mi za London spremamo. A tamo, na olimpijskom zaletištu, toliko kockica mora da se složi…
