Prvi „miksovan“ roman „Abraham Linkoln – lovac na vampire“
Sa izvesnim zakašnjenjem u odnosu na svetsku premijeru „Čarobna knjiga“ je objavila roman Amerikanca Seta Grejama Smita “ Abraham Linkoln -lovac na vampire“.
Ova izdavačka kuća se od osnivanja opredelila da neguje vrhunsku žanr literaturu uključujući horor u okviru koga se, kao podžanr, javljaju priče o vampirima i tu je bila izuzetak na našem trižištu, anticipirajući nekoliko godina unapred pravu poplavu i pomamu za vampirskim romanima.
Ovoga puta je prva donela jedan novi podžanr koji su u SAD nazvali „mešap“ (mashup) a moglo bi da se slobodno prevede kao “ miksovanje“ i koji je upotrebljen za prvi roman Grejama Smita „Ponos i predrasuda i zombiji“, koji se pojavio 2009 godine.
Ovom knjigom, koja se još nije pojavila kod nas, Grejam Smit je preko noći postao bestseler pisac jer je knjiga doživela, samo u SAD, tiraž od milion primeraka i prevedena je na više od 20 jezika.
Pisac, (36) koji je stekao solidno univerzitetsko obrazovanje u domenu filmske umetnosti, a pre toga je rastao u porodici gde mu je majka bila urednica u jednoj poznatoj izdavačkoj kući i očuh vlasnik knjižare i strastveni kolekcionar s-f, fantazija, horor literature, pokušavao je da i sam piše . Pisanje scenarija za televiziju i povremeno za stripove išlo mu je od ruke ,ali , kako je sam rekao, nije imao sreće sa romanima dok mu jedan prijatelj nije predložio da pokuša da „smućka“ klasično književno delo kao što je roman Džejn Ostin “ Ponos i predrasuda“, sa „šund“ pop žanrom kao što je horor sa zombijima.
Grejam Smit je taj svoj rad uporedio sa mikrohirurgijom jer je trebala da se dobije priča na kojoj bi „šavovi“ između romantičnog romana i klišea iz zombijima bili neprimetni da konačni rezultat ne bi izgledao kao loše sklopljeno čudovište poput Frankenštajna. Uspehu Grejamovog prvenca pripomagao je internet jer se priča o knjizi u kojoj se spaja nespojivo ( elegantna proza 19 veka sa vulgarnom pop kulturom) pročuila preko elektonske mreže i tako je knjiga posle samo nedelju dana zauzela sam vrh bestseler liste „Njujork Tajmsa“.
Kritika je prepoznala da je ovo nečuveno literarno miksovanje izveo nesporno talentovani pisac koji je dobro poznavao „sastojke“ koje je koristio i umesto da ga odbace obasuli su ga komplimentima a publika ga je prihvatila sa oduševljenjem pa čak i oni zadrti obožavaoci Džejn Ostin.
Odmah nakon uspeha debitantskog romana izdavači su ga obasuli zahtevima za novim „miksovanim“ delima i 2010. se pojavio „Abraham Linkoln lovac na vampire“.
Grejan Smit je objasnio da se tokom 2009. na svakom koraku sretao s likom i delom 16 predsednika SAD Linkolnom jer je to bila 200 godišnjica njrgovog rođenja.To je bila godina kada su knjižare u SAD preplavili i vampirski romani i tako je došao na ideju da spoji jednog od najslavnijih junaka američke istorije sa vampirima koji su deo američkog folklora d vremena prvih belih doseljenika.
Kritika je još bolje prihvatila novo delo “ mešap“ žanra koji je već posle “ Zombija“ brzo stekao brojne imitatore koji su prepoznali komercijalnu vrednost spajanja naizgled nespojivog.
Pojavio se i filsmki stvaralac Tim Barton, poznat po sklonosti ka mračnom, ekscentričnom, koji je producirao ekranizaciju, pa je filmska verzija, dve godine posle premijere literarnog predloška, obnovila interesovanje za roman.
Pred čitaocima je izuzetno pažljivo i minuciozno istražena biografija Linkolna koji je, i bez vampira, imao veoma zanimljiv i uzbudljivi život. Od sirotana i siročeta koji je rastao bez redovnog obrazovanja, Linkoln je postao cenjeni advokat, kongresmen i na kraju predsednik države kome je pošlo za rukom da spase SAD od raspada, pobedom u građanskom ratu, koja je donela ukidanje ropstva. Tragično je poginuo kao žrtva atentata. Da bi u istorijska zbivanja uveo vampire pisac je pošao od hipoteze da su sva zla sa kojima se susretao Linkoln od prerane smrti majke, sestre, prve ljubavi, sina bili krivi nemrtvi koji su od Amerike gde je bilo sveže krvi u izobilju načinili svoju obećanu zemlju. Vampir su bili i zagovornici ropstva jer su nekažnjeno mogli da se goste krvlju robova i za to su bili spremni da zarate protiv Severa i pristalica abolicije. Tako,sve što sledi je logično i jasno…
