3. OLIMPIJSKE IGRE 1904
Na Igrama u Sent Luisu samo 12 zemalja
Olimpijske igre 1904. u Sent Luisu predstavljale su korak nazad u istoj meri u kojoj je to Pariz bio četiri godine ranije u odnosu na domaćina prvih moderih Igara – Atinu.
Međunarodni olimpijski komitet (MOK) organizaciju 3. Olimpijskih igara prvo je poverio Čikagu, ali su one premeštene u Sent Luis, pošto se tada, u tom gradu, organizovala i velika Svetska izložba.
Igre su, kao i one u Parizu, trajale izuzetno dugo. Ceremonija svečanog otvaranja takmičenja obavljena je 1. jula, a manifestacija je zvanično zatvorena tek 23. novembra. Ogromna većina od 651 učesnika Igara bila je iz SAD, a zbog veoma malog broja takmičara iz ostalih zemalja u mnogim disciplinama medalje su osvajali samo Amerkanci.
U čak 49 od ukupno 91 discipline takmičili su se samo sportisti iz SAD. Na Igrama su se nadmetali sportisti iz 12 zemalja, a evropska javnost je umesto na Olimpijske igre, svu svoju pažnju usmerila na rusko-japanski rat. Na igrama u Sent Luisu prvi put su najuspešniji takmičari dobili zlatne, srebrne i bronzane medalje, a najtrofejniji sportista bio je američki invalid Džordž Ejser.
Sa drvenom protezom na levoj nozi on je, sa tri zlatne, dve srebrne i jednom bronzanom medaljom u gimnastičkim takmičenjima, nadmašio sve ostale konkurente i osvojio epitet heroja Igara. Po tri zlatne medalje na Igrama u Sent Luisu osvojili su i domaći atletičari Rej Juri, koji je odbranio šampionske titule u troskoku i skoku u vis i dalj bez zaleta i Arči Han, pobednik u trkama na 60, 100 i 200 metara, kao i slavni kubanski mačevalac Ramon Fonst, koji je četiri godine ranije u Parizu postao prvi sportista iz Latinske Amerike sa osvojenim najsjajnijim olimpijskim odličjem.
„Meteor iz Milvokija“, kako su Hana zvali, u trci na 100 metara pobedio je i dve godine ranije na Međuolimpijskim igrama u Atini, koje su u to vreme bile u rangu sa zvaničnim Igrama, a olimpijsko zlato na najkraćoj sprinterskoj deonici do danas uspeo je da odbrani jedino legendarni Karl Luis, pobednik iz Los Anđelsa 1984. i Seula 1988.
Najveće kontroverze, kao i na prethodne dve Olimpijade, izazvalo je takmičenje u maratonu, koje je održano po nesnosnoj vrućini. Amerikanac Tomas Hiks proglašen je za olimpijskog šampiona tek nakon što je njegov zemljak Fred Lorc diskvalifikovan zbog prevare. Lorc je, naime, nakon pretrčanih skoro 15 kilometara ušao u automobil svog menadžera i prevezao se sledećih 17. Lorc se, nakon toga, gotovo neprimetno uključio u trku i prvi prošao kroz cilj. Tek kada su mnogi svedoci potvrdili da nije pretrčao dobar deo staze Lorc je priznao prevaru i rekao da mu je cilj bio da se malo našali.
Hiks će u istoriji olimpijskog pokreta ostati upamćen i kao prvi sportista koji je do zlatne medalje stigao uz pomoć stimulativnih sredstava. Tokom maratonske trke Hiks je uzeo nekoliko doza biljnog alkaloida strihnina (mišomora), kao i „nekoliko čašica“ konjaka da se okrepi. Neposredno nakon prolaska kroz cilj Hiks je potpuno kolabirao, a lekari su mu brzom intervencijom jedva spasili život. Strihnin je danaz zabranjeno doping sredstvo, a na Igrama u Sent Luisu ga je koristilo još nekoliko maratonaca, kojima su, po završetku takmičenja lekari spašavali život.
Priliku da postane olimpijski maratonski šampion propustio je kubanski poštar Feliks Karbahal, koji je na Igre doputovao tako što je nekoliko dana prosio po Havani, kako bi mogao da plati prevoz do Sent Luisa. Karbahal se veći deo trke nalazio vođstvu, koje je ispustio zbog jakih grčeva u stomaku. Kubanski atletičar, naime, 40 časova pre trke nije uzimao ništa da jede, a tokom takmičenja je pojeo nekoliko jabuka, što je prouzrokovalo stomačne tegobe. Njegove probleme iskoristili su Amerkanci Hiks, Albert Korej i Artur Njuton, a Karbahal je na cilj stigao tek četvrti.
U programu Olimpijskih igara u Sent Luisu, prvi put su kao demonstracioni sportovili bili prisutni košarka i fudbal.
Olimpijada u Sent Luisu nije opravdala očekivanja čelnika Međunarodnog olimpijskog komiteta. Poučen tim iskustvom, osnivač modernog olimpijskog pokreta francuski baron Pjer de Kuberten, koji nije bio zadovoljan ni tretmanom Igara u SAD, otvoreno se zalagao da se organizacija Olimpijskih igara ubuduće poverava samo evropskim državama.
Medalje u Sent Luisu osvojili su:
zlato srebro bronza
1. SAD 78 zlatnih, 82 srebrne i 79 bronzanih.
2. Nemačka 4 – 4 – 5
3. Kuba 4 – 2 – 3
4. Kanada 4 – 1 – 1
5. Mađarska 2 – 1 – 1
6. Velika Britanija 1 – 1 – 0
. Mešoviti timovi 1 – 1 – 0
8. Grčka 1 – 0 – 1
. Švajcarska 1 – 0 – 1
10. Austrija 0 – 0 – 1
