21. OLIMPIJSKE IGRE
Desetka Nađe Komaneči – prva u istoriji Igara
Desetka Nađe Komaneči – prva u istoriji Igara
Olimpijske igre u Montrealu, održane od 17. jula do 1. avgusta 1976. godine, ostaće upamćene po prvom masovnom bojkotu, ali i 14.godišnjoj Rumunki Nađi Komaneči koja se u u istoriju gimnastike i olimpizma upisala kao prvi sportista čiji je nastup u disciplini dvovisinski razboj ocenjen desetkom.
Pobedivši u trci za domaćina 21. Igara Los Anđeles i Moskvu, kanadski grad je ugostio 6.084 predstavnika 21 sporta u 198 disciplina iz samo 92 zemlje, suočen sa zadatkom da tradicionalna manifestacija mora proteći uz do tada nezapamćeno obezbeđenje, kako se
ne bi ponovila situacija iz Minhena gde je četiri godine ranije u terorističkom napadu poginulo 11 izraelskih sportista i trenera.
Igre je napustilo 29 država, većinom afričkih, koje su bojkotom odreagovale na odbijanje Međunaorodnog olimpijskog komiteta (MOK) da sa smotre isključi Novi Zeland čiji je ragbi tim igrao u Južnoafričkog Republici, koja je u to vreme zbog aparthejda bila izopštena iz
olimijske porodice. MOK je svoju odluku obrazložio činjenicom da ragbi nije olimpijski sport.
Među učesnike montrealskih Igara upisani su, ipak, i sportisti Kameruna, Egipta, Maroka i Tunisa, s obzirom da su predstavnici tih zemalja počeli nadmetanje pre nego što su njihove vlade odlučile da ih povuku sa manifestacije. Zair se nije takmičio, ali je navodio finansijske
razloge pre političkih, dok su Republika Kongo i Narodna Republika Kongo bojkotovale Igre zbog pitanja legitimnosti druge zemlje.
Neponovljiva Komaneči, kojoj su uz „istorijsku desetku“ pripala tri zlatna i po jedno srebrno i bronzano odličje, u julu 2007. postala je i član Akademije za svetske rekorde u Majamiju. U sećanju svetske sportske javnosti posebno mesto zauzimaće podatak da nakon njenog
nastupa na dvovinskom razboju semofar montealskih Igara nije mogao da prikaže ocenu, odnosno umesto 10,0 stajalo je 1,00.
Prvi put u Montrealu olimpijske trofeje osvojili su sportisti Bermuda i Tajlanda, a žene su se konačno takmičile u košarci, rukometu i veslanju.
Medalje su osvojili olimpijci iz 41 zemlje, uz dominaciju SSSR-a sa 125 odličja (49 zlatnih, 41 srebrna i 35 bronzanih). Drugoplasirana je bila Istočna Nemačka – 90 (40-25-25), a teći SAD – 94 (34-35-25).
U jugoslovenskom timu bilo je 88 sportista koji su u 14 sportova ostvarili učinak od osam medalja (dve zlatne, tri srebrne i tri bronzane) što je bilo dovoljno za 16. mesto među zemljama osvajačima trofeja.
Pobednici na Igrama bili su rvač Momir Petković (grčko-rimski stil) i Matija Ljubek u kanuu jednokleku na 1.000 metara, „srebra“ su pripala bokseru Tadiji Kačaru (polusrednja), rvaču Ivici Frgiću (grčko-rimski) i košarkašima, dok su se sa „bronzom“ vratili bokser Ace Rusevski (laka), Ljubek u kanuu na 500 metara i džudista Slavko Obadov (srednja).
Spremajući se tokom četvorogodišnjeg olimpijskog ciklusa da na Igrama u Montrealu ostvare svoje sportske snove, vrhunske rezulate na borilištima, pored Komaneči, u gimnastici su još postigli takmičari iz SSSR-a Neli Kim sa tri zlata i Nikolaj Andrianov sa četiri najsjajnija trofeja.
Kolika je želja za pobedom u konkurenciji najboljih olimpijaca sveta na jedinstven način demonstrirao je japanski gimnastičar Šun Fudžimoto. Vežbu na krugovima izveo je slomljenog kolena i postignutim rezultatom od 9,7 svoj tim doveo do pobede, ali je posle Igara
„ohlađene glave“ poručio da takav poduhvat „nikada više ne bi ponovio“.
Irena Ševinska iz Poljske osvojila je sedmu olimpijsku medalju i to zlatnu u trci na 400 metara. Tokom bogate karijere u pet različitih disciplina (100, 200, 400, 4×400 metara i skok u dalj) poljskoj atletičarki pripalo je na Olimpijskim igrama ukupno tri zlatna, dva srebrna i dva
bronzana odličja.
Takmičenja na atletskoj stazi „ulepšao“ je i Kubanac Alberto Huantorena, postavši prvi trkač koji je pobedio na 400 i 800 metara na istim Igrama.
Finac Lase Viren je takođe pobedio u dve discipline, 5.000 i 10.000 metara čime je ponovio rezultat koj je ostvario četiri godine ranije na Igrama u Minhenu.
Troskokaš Viktor Sanjejev iz Sovjetskog Saveza pobedio je treći put uzastopno na Igrama, a trećeg zlata za redom domogao se i Italijan Klaus Dibijasi u skokovima sa
tornja.
Kao jedna od zanimljivosti ostalo je zabeleženo „varanje“ reprezentativca SSSR-a u modernom petoboju Borisa Onišenka koji je preradio ručku svog mača pa je sistem beležio pogodak i kada ga nije bilo. Sudijskim pregledom opreme odličnog mačevaoca, koji je svakako bio jedan od favorita na turniru, potvrđena je njegova „nečasna namera“.
Sjedinjene Američke Države predstavile su u Montrealu njihov najjači bokserski tim u istoriji. Rej Šuger Leonard, Leon Spinks, Majkl Spinks, Leo Rendolf i Hauard Dejvis osvojili su zlatna odličja i u nastavku karijere, a svi osim Dejvisa, postali su prvaci sveta i u profesionalnoj konkurenciji.
Domaćin Igara postao je prvi i do danas jedini organizator letnje planetarne smotre sporta koji nije uspeo da se domogne nijednog zlatnog odličja. Kanadskim sportistima pripalo je samo pet srebrnih i šest bronzanih medalja.
Rezultatski neuspeh nije bio jedini koji je Kanada, odnosno Montreal pretrpeo, s obzirom da je zbog Igara zapao i u finansijske probleme. Glavni krivac za to je preambiciozno zamišljen sportski park čija je izrada kasnila i višestruko premašila planirane troškove.
Finansijski debakl 21. Igara u narednom periodu uslovio je strah drugih zemlja da se upuste u realizaciju zahtevnog i kako se, do igara u Los Anđelesu, mislilo, neisplativog projekta.
Igre u Los Anđelesu 1984. bile su prekretnica u ekonomskom pogledu pošto su zaradom od rekordnih 230 miliona dolara organizatori dokazali da se uz podršku velikih sponzora i korišćenjem postojećih sportskih objekata može doći, pored sportskog, i do poslovnog uspeha.
Olimpijske igre 1976. ostale su upamćene i po epizodi sa olimpijskim plamenom.
Zapaljen prema običaju u drevnoj Olimpiji prebačen je u Otavu elektronskim putem, odnosno originalni plamen je iskorišćen kao izvor električnog impulsa prenetog elektromagnetnim putem u Kanadu gde je upalio novi plamen, koji je kasnije štafetno dospeo do Montreala.
Na svečanoj ceremoniji Olimpijski plamen su upalili atletičari Stefan Prefonten i Sandra Henderson ali ga je tokom Igara jedna kišna oluja ugasila, a dežurna osoba na stadionu obnovila je vatru običnim upaljačem. Organizator je brzo reagovao, ugasio je i iz rezervne vatre originalnog plamena ponovo je „regularno“ zapalio.
Pregled medalja
zlato srebro bronza
1. SSSR 49 41 35
2. Istočna Nemačka 40 25 25
3. SAD 34 35 25
4. Zapadna Nemačka 10 12 17
5. Japan 9 6 10
6. Poljska 7 6 13
7. Bugarska 6 9 7
8. Kuba 6 4 3
9. Rumunija 4 9 14
10. Mađarska 4 5 1
11. Finska 4 2 0
12. Švedska 4 1 0
13. Velika Britanija 3 5 5
14. Italija 2 7 4
15. Francuska 2 3 4
16. Jugoslavija 2 3 3
17. Čehoslavačka 2 2 4
18. Novi Zeland 2 1 1
19. Koreja 1 1 4
20. Švajcarska 1 1 2
21. Severna Koreja 1 1 0
Jamajka 1 1 0
Norveška 1 1 0
24. Danska 1 0 2
25. Meksiko 1 0 1
26. Trinidad i Tobago 1 0 0
27. Kanada 0 5 6
28. Belgija 0 3 3
29. Holandija 0 2 3
30. Portugalija 0 2 0
Španija 0 2 0
32. Australija 0 1 4
33. Iran 0 1 1
34. Mongolija 0 1 0
Venecuela 0 1 0
36. Brazil 0 0 2
37. Austrija 0 0 1
Bermudi 0 0 1
Pakistan 0 0 1
Portoriko 0 0 1
Tajland 0 0 1
Prvi put olimpijske medalje osvojili su takmičari Bermuda i Tajlanda.
