22. OLIMPIJSKE IGRE
Moskovske Igre – prve u jednoj komunističkoj zemlji
Prve Olimpijske igre u jednoj komunističkoj zemlji održane su od 19. jula do 3. avgusta 1980. godine u Moskvi, ali su zbog najvećeg bojkota u istoriji olimpijskog pokreta sa 22. planetarne smotre sporta izostali predstavnici 64 zemlje.
Na moskovskim Igrama, koje je otvorio predsednik SSSR-a Leonid Brežnjev, učestvovalo je samo 5.179 takmičara iz 80 zemalja, kao posledica poziva tadašnjeg predsednika SAD Džimija Kartera da, u znak protesta zbog intervencije ŠSR-a u Avganistanu 1979. godine, olimpijci bojkutuju tradicionalnu manifestaciju.
Da olimpijski moto „brže, više, jače“ ne bude samo obična floskula i da duh najznačajnijeg i najvećeg svetskog sportskog pokreta nije „umro“, odnosno da politika nije do kraja „umešala prste“ u sport, dokaz je da se bojkotu, ipak, nisu pridružile pojedine zemlje Zapadne Evrope.
Tadašnji predsednik Italije Sandro Pertini bio je izričit u želji da sportisti iz te zemlje idu na takmičenje u Moskvu, a u glavnom gradu Rusije učestvovale su i Francuska i Velika Britanija čiji nacionalni komitet nije prihvatio predlog „čelične lejdi“ Margaret Tačer koja je,
očekivano, dala podršku Karterovoj inicijativi. Medalje sportista iz tih zemalja propraćene su olimpijskom himnom i dizanjem olimpijske zastave.
Na Olimpijskim igrama u Moskvi, koja je organizaciju dobila u konkurenciji sa Los Anđelesom, neka od takmičenja su se odvijala i u Lenjingradu, Kijevu, Minsku i Talinu, a pored sportskih junaka veliku popularnost je stekao i medvedić Miša – simbol 22. Igara.
Medalje u 21 sportu, odnosno 203 discipline, osvojilo je 36 zemalja, od kojih je najuspešniji bio ŠSR sa 195 odličja (80 zlatnih, 69 srebrnih i 46 bronzanih). Drugoplasirani u generalnom poretku bili su sportisti iz Istočne Nemačke – 126 (47-37-42), a na trećoj poziciji sa 41 osvojenom medaljom Igre su okončali Bugari (8-16-17).
Jugoslavija se u Moskvi predstavila sa rekordnih 164 takmičara u 17 sportova i sa devet medalja, odnosno dve zlatne, tri srebrne i četiri bronzane, pripalo joj je 14. mesto među zemljama koje su se domogle olimpijskih trofeja. Sa „zlatom“ iz Moskve vratili su se košarkaši i bokser Slobodan Kačar (poluteška), „srebra“ su pripala rukometašicama (to je bila prva olimpijska medalja za naš ženski rukomet i ujedno prvo olimpijsko odličje u kolektivnim sportovima u ženskoj konkurenciji), vaterpolistima i veslačima u dubl skulu Miloradu Stanulovu i Zoranu Pančicu.
Bronzane medalje uspeli su da za Jugoslaviju osvoje košarkašice, džudista Radomir Kovačević (teška) rvač Šaban Seidi (slobodnim stilom) i veslači Zlatko Celent, Duško Mrduljaš i Josip Reić u dvojcu sa kormilarom.
Tokom dvonedeljnog nadmetanja u Moskvi je postavljeno 36 svetskih, 39 evropskih i 79 olimpijskih rekorda, a prvi put olimpijske medalje osvojili su sportisti Zimbabvea, Tanzanije i Gvajane.
Gimnastičar iz ŠSR-a Aleksandar Ditjatin je, nesumnjivo, bio junak Igara osvojivši medalju u svakoj od osam disciplina, od kojih su tri bile zlatne. U istoriju olimpizma upisao se kao jedini sportista do tada sa osam medalja na istim Igrama.
Finalna trka atletičara na 100 metara ostala je upamćena po foto finišu, koji je odlučio o pobedniku između Britanca Alana Velsa i Kubanca Silvija Leonarda i to u korist Velsa. Britanski trkači Stiv Ovet i Sebastijan Kou su se borili i na 800 i na 1.500 metara, gde je Ovet pobedio na 800 metara, odnosno u trci koja je bila Kouova specijalnost, a Kou na dužoj deonici. Takmičenja na atletskoj stazi obeležili su i Murus Jefter iz Etiopije – pobednik na 5.000 i 10.000 metara i Valdemar Čerpinski iz Istočne Nemačke koji je uspeo da se domogne drugog uzastopnog trofeja u maratonu.
Plivalištem u Moskvi dominirali su Vladimir Saljnikov iz SSSR-a sa tri zlatna odličja, uz podatak da je postao prvi plivač i istoriji koji je 1.500 metara slobodno plivao brže od 15 minuta i Britanac Dankan Gudhju sa „zlatom“ na 100 i 200 metara prsnim stilom.
Vladimir Parfianovič (SSSR) je osvojio tri „zlata“ u kajaku na mirnim vodama, njegov sunarodnik Valentin Mankin je zabeležio trijumf u klasi „Star“ u jedrenju i pošto je ranije već osvajao zlatne medalje na Olimpijskim igrama u klasama „Fin“ i „Tempest“ postao je prvi jedriličar u istoriji kojem je to pošlo za rukom.
Istočna Nemačka je dominirala u veslanju sa 11 pobeda u 14 veslačkih disciplina, Kuba je u Moskvi svetu podarila još jednog sportskog heroja – boksera Teofila Stivensona kome je to bila treća uzastopna pobeda na Olimpijskim igrama. Iako bi većina rezultata mogla biti drugačija da su učestvovale sve članice Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), odnosno zemlje koje su tradicionalno bile na vrhu liste osvajača medalja – SAD (koja je 1980. prvi i jedini put izostala sa Olimpijskih igara), Japan, Zapadna Nemačka… kvalitet takmičenja je, ipak, bio na veoma visokom nivou.
Moskva je u svakom pogledu uspela da priredi spektakl ali je bojkot ostavio traga na ŠSR, koji se četiri godine kasnije revanširao Amerikancima i uz još 18 zemalja Istočnog bloka nije učestvovao na Igrama u Los Anđelesu, obrazloživši odluku „bezbednosnim razlozima“.
Pregled medalja
zlato srebro bronza
1. SSSR 80 69 46
2. Istočna Nemačka 47 37 42
3. Bugarska 8 16 17
4. Kuba 8 7 5
5. Italija 8 3 4
6. Mađarska 7 10 15
7. Rumunija 6 6 13
8. Francuska 6 5 3
9. Velika Britanija 5 7 9
10. Poljska 3 14 15
11. Švedska 3 3 6
12. Finska 3 1 4
13. Čehoslavačka 2 3 9
14. Jugoslavija 2 3 4
15. Australija 2 2 5
16. Danska 2 1 2
17. Brazil 2 0 2
Etiopija 2 0 2
19. Švajcarska 2 0 0
20. Španija 1 3 2
21. Austrija 1 2 1
22. Grčka 1 0 2
23. Belgija 1 0 0
Indija 1 0 0
Zimbabve 1 0 0
26. Severna Koreja 0 3 2
27. Mongolija 0 2 2
28. Tanzanija 0 2 0
29. Meksiko 0 1 3
30. Holandija 0 1 2
31. Irska 0 1 1
32. Uganda 0 1 0
Venecuela 0 1 0
34. Jamajka 0 0 3
35. Gvajana 0 0 1
Liban 0 0 1
Prvi put olimpijske medalje osvojili su takmičari iz Zimbabvea, Tanzanije i Gvajane.
