27. OLIMPIJSKE IGRE
Olimpijci 2000. drugi put na tlu Australije
Australijanci su 2000. godine drugi put u istoriji modernog olimpizma ugostili najbolje sportiste planete i sa sidnejske pozornice od 15. septembra do 1. oktobra sportskoj javnosti su poslate slike dostignuća 10.651 takmičara iz 199 država. Odluka Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) da posle 44 godine, odnosno od 1956. kada je domaćin najznačajnije svetske sportske smotre bio Melburn, 27. Igre vrati u Austaliju i u konkurenciji Pekinga, Berlina, Istanbula i Mančestara ukaže poverenje Sidneju pokazala se, sudeći prema opštoj oceni nivoa organizacije, ispravnom.
Kvalitetno i u izvanrednoj atmosferi realizovanih 300 takmičenja u 28 sportova donele su sidnejskim Igrama epitet najboljih u dotadašnjoj istoriji olimpijskoh pokreta.
Rekordan broj od 199 nacija je poslao svoje predstavnike u Sidnej, a jedinoj članici MOK-a koja je izostala sa Igara, Avganistanu, učešće je iz verskih razloga zabranio tadašnji talibanski režim.
Vrhunskim takmičarima iz celog sveta odlukom MOK-a pridružili su se i četvorica predstavnika Istočnog Timora, koji je prethodne godine proglasio otcepljenje od Indonezije ali nije dobio međunarodno priznanje, pa je i na Igrama imao poseban status.
Sedmogodišnji napori da organizuju najveće Olimpijske igre do tada domaćinu su se višestruko isplatili, a svetska javnost bila je nepodeljena u oceni da je odličnom realizacijom izuzetno zahtevne manifestacije vraćena vera u olimpijski pokret i vrednosti koje neguje, poljuljana četiri godine ranije u Atlanti zbog brojnih problema sa transportom i informacionim sistemom.
U svečanom defileu na višečasovnoj veličanstvenoj ceremoniji otvaranja 27. Olimpijskih igara sportisti iz Severne i Juzne Koreje prvi put pose pola veka predstavili su se pod jednom zastavom, ali su se potom takmičili u odvojenom timovima. Na isti način, odnosno pod zajedničkom zastavom, prodefilovalo je i 14 sportista iz oba entiteta Bosne i Hercegovine.
Olimpijsku baklju na stadion „Australija“ unela je u kolicima legendarna sprinterka Beti Katbert koja je na Olimpijskim igrama u Melburnu 1956. godine osvojila tri zlatne medalje, kasnije obolela od multipleks skleroze.
Australijska atletičarka aboridžinskog porekla Keti Frimen, svetska prvakinja na 400 metara i „srebrna“ na prethodnom Olimpijskim igrama u Atlanti, upalila je plamen, tokom manifestacije osvojila zlatnu medalju u trci na 400 metara i u istoriju olimpizma upisala se kao prva osoba koja je na jednim Igrama upalila olimpijsku vatru i osvajila zlatno odličje.
Rekordan broj takmičara doveli su i do, do tada, rekordnog broja zemalja osvajača medalja – 80, a najuspešniji su bili takmičari Sjedinjenih Američkih Država sa 97 odličja, od kojih su 40 bila zlatna, 24 srebrna i 33 bronzana. Drugo mesto pripalo je Rusiji koja je osvojila 88 medalja (32-28-28), dok je treća bila Kina – 59 (28-16-15).
Takmičenje na sidnejskim Igrama, u koje je konačno uključen i triatlon, iznedrilo je nove sportske junake među kojima posebno mesto pripada tada 17.godišnjem plivaču iz Australije Janu Torpu – osvajaču tri zlatne medalje. Veslač iz Velike Britanije Stiv Redgrejv je zlatnom medaljom u četvrecu bez kormilara osvojio svoju petu zlatnu medalju na petim Igrama u kontinuitetu, postavši prvi „olimpijac“ uopšte koji je ostvario taj domet.
U ekipnoj konkurenciji Igre je obeležila i istorijska zlatna medlja kamerunskih fudbalera, koji su u finalu turnira savladali Španiju nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca.
Jugoslovenski olimpijski tim predstavljalo je 111 sportista u 14 sportova kojima su pripala tri odličja – zlatno odbojkašima, srebrno strelcu Jasni Šekarić i bronzano vaterpolistima, što je dovelo da u ukupnom poretku Jugoslavija zauzme 42. mesto na listi osvajača medalja. Olimpijske igre u Sidneju bile su jedinstvene i po jos jednom rekordu (ali ne sportskom) – nikada do tada organizator nije uspeo da realizuje dobit od 1,5 milijardi dolara. Koliki je to napredak i u kom pravcu ide olimpijski pokret poslednjih decenija govori podatak da je 1976. Montreal, za razliku od Sidneja, bio na gubitku od oko milijardu dolara.
Pregled medalja
zlato srebro bronza
1. SAD 37 24 31
2. Rusija 32 28 28
3. Kina 28 16 15
4. Australija 16 25 17
5. Nemačka 13 17 26
6. Francuska 13 14 11
7. Italija 13 8 13
8. Holandija 12 9 4
9. Kuba 11 11 7
10. Velika Britanija 11 10 7
11. Rumunija 11 6 8
12. Koreja 8 10 10
13. Mađarska 8 6 3
14. Poljska 6 5 3
15. Japan 5 8 5
16. Bugarska 5 6 2
17. Grčka 4 6 3
18. Švedska 4 5 3
19. Norveška 4 3 3
20. Etiopija 4 1 3
21. Ukrajina 3 10 10
22. Kazahstan 3 4 0
23. Belorusija 3 3 11
24.Kanada 3 3 8
25. Španija 3 3 5
26. Turska 3 0 2
27. Iran 3 0 1
28. Češka 2 3 3
29. Kenija 2 3 2
30. Danska 2 3 1
31. Finska 2 1 1
32. Austrija 2 1 0
33. Litvanija 2 0 3
34. Azerbejdžan 2 0 1
35. Slovenija 2 0 0
36. Švajcarska 1 6 2
37. Indonezija 1 3 2
38. Slovačka 1 3 1
39. Meksiko 1 2 3
40. Alžir 1 1 3
41. Uzbekistan 1 1 2
42. Letonija 1 1 1
Jugoslavija 1 1 1
44. Bahami 1 1 0
45. Novi Zeland 1 0 3
46. Estonija 1 0 2
Tajland 1 0 2
48. Hrvatska 1 0 1
49. Kamerun 1 0 0
Kolumbija 1 0 0
Mozambik 1 0 0
52. Brazil 0 6 6
53. Jamajka 0 4 3
54. Nigerija 0 3 0
55. Belgija 0 2 3
Južna Afrika 0 2 3
57. Argentina 0 2 2
58. Kineski Tajpeh 0 1 4
Maroko 0 1 4
60. Severna Koreja 0 1 3
61. Moldavija 0 1 1
S. Arabija 0 1 1
Trinidad i Tobago 0 1 1
64. Irska 0 1 0
Urugvaj 0 1 0
Vijetnam 0 1 0
67. Gruzija 0 0 6
68. Kostarika 0 0 2
Portugalija 0 0 2
70. Jermenija 0 0 1
Barbados 0 0 1
Čile 0 0 1
Makedonija 0 0 1
Island 0 0 1
Indija 0 0 1
Izrael 0 0 1
Kuvajt 0 0 1
Kirgistan 0 0 1
Katar 0 0 1
Šri Lanka 0 0 1
