totalni_opoziv

Rimejk „Totalnog opoziva“ vozi gledaoce šestom brzinom

 

Rimejk filma „Totalni opoziv “ u režiji Lena Vajsmana, od danas je na redovnom repertoaru srpskih bioskopa u distribuciji „Taka“ i donosi kultnu priču američkog majstora naučno-fantastične antiutopija Filipa K. Dika, u „pakovanju“ za razmaženu publiku koja stalno zahteva nove specijalne efekte i vrtoglavo brzu akciju.

U prvobitnoj ekranizaciji Dikove priče o antiheroju kome je izbrisano sećanje i „ubačeno“ novo, tako da je on čovek bez identiteta, glavni lik je 1990. igrao snagator Arnold Švarceneger.

Povezana vest:  Knjiga i novi trejler - "Abraham Linkoln - lovac na vampire 3D"

Sada ga je nasledio neuporedovo bolji glumac Kolin Farel, koji pri tome ima sasvim impresivno mišićavo telo i odlično se snalazi u scenama borbe i besomučnih jurnjava. Obaveštajku kojoj je dodeljena uloga Farelove supruge u novom identitetu i koja postaje njegov progonitelj, igra sve popularnija Kejt Bekinsej, a njegovu partnerku u životu koji mu je izbrisan, takođe spretna i zgodna Džesika Bil.

Umesto Marsa kao u originalnoj priči, radnja se događa na Zemlji, ali devastiranoj ratovima i uništavanjem životne sredine, a jedini dve tačke na kojima ljudski rod može da živi su Velika Britanija i Australija.

Povezana vest:  Osam filmova na prvom Merlinka Classics Festivalu

Na britanskim ostrvima živi elita, a na južnoj hermisferi je Australija postala ponovo kolonija koja liferuje robovsku radnu snagu i potrebne resurse.

Između „raja“ na severnoj i „pakla“ na južnoj hemisferi, postoji tunel kroz koji stiže sve što je povlašćenoj eliti potrebno. Da bi dobila novi životni prostor, elita je rešila da „raj“ zbriše sa lica zemlje pošto će roboti zameniti radnu snagu. Planove im ugrožavaju pripadnici otpora iz kolonije.

Povezana vest:  Vinona Rajder i Martin Landau u filmu Tima Bartona

Gledaoci će saznati da li će pripadnik elite koji se zbog ljubavi priključio otporu, a kažnjen je brisanjem pamćenja, uspeti da vrati sećanja, jer od toga zavisi ishod sukoba najbogatijih i onih obezvlašćenih.

Pitanje identiteta, tanke granice između sećanja i stvarnosti, borbe između bogatih i siromašnih koji su izgubili iluzije i duboko su nezadovoljini životom, vodile su autore filma da snime mešavinu psihološkog trilera i akcionog spektakla, smeštenog u ne tako daleku budućnost, koja nam, iz aktuelne perspektive, zvuči kao preteće proročanstvo.