ALPINIZAM
Borski alpinisti na krovu Evrope
Članovi ikstrim kluba „Rock And Ice“ iz Bora, osvojili su najviši vrh zapadne Evrope „Mon Blan“ (4.810 m), samo dva meseca posle nezapamćene tragedije u kojoj je devet alpinista, u pokušaju da osvoje taj vrh, izgubilo život a među povređenima je bio i Nišlija Miloš Janković.
Bila je to prva ekspedicija iz Srbije koja se, posle te nesreće, odvažila da istim putem krene u osvajanje Mon Blana. Najopasniji deo na toj deonici poznat je pod imenom „kuloar smrti“, koji se savladava na oko pola puta do vrha, kaže za medije vođa ovog poduhvata Zvonko Trifunović.
Prema njegovim rečima uspon je bio izuzetno težak jer je duvao snažan vetar, koji ovaj alipinista nije doživeo ni tokom osvajanja vrha Ama Dablam (6.812 m) na Himalajima.
-Čovek koji nije probao čokoladu, slatko ne može da mu se objasni. Taj osećaj je jedinstven. Tokom samog izlaska sve vam je teško, ali kad se izađe na vrh onda se sve zaboravi i sreća je neverovatna – objašnjava Trifunović.
Njemu je ovo bio treći uspon na vrh stare Evrope.
-Vremenska prognoza nije bila dobra, a nije bilo ni vremena za ozbiljne pripreme, koje podrazumevaju uspon na nekoliko nižih evropskih vrhova. Zato smo odlučili da odmah krenemo u Francusku, gde smo iz poznatog zimskog centra u Šamoniju odmah krenuli u osvajanje Mon Blana . rekao je Trifunović.
Ni za njegovog klupskog kolegu Roberta Mišića, alpinistu i speleologa, ovo nije bio prvi uspon na taj vrh, ali je svakako jedan od najuzbudljivijih.
-Tokom uspona na Mon Blan doživeli smo sva godišnja doba, sa vrelih 30 stepeni u podnožju planine, stigli smo na neverovatnih minus 10 blizu vrha. Kad bacite pogled na bilo koju stranu, tu su sve vrhovi od preko tri, tri i po hiljade metara. Ovde izlazite iz jednog pojasa vegetacije gde ima trave, gde vidite mrmote i divokoze, gde su orlovi i ulazite u jedan sasvim drugi svet, koji je okružen stenama, snegom i ledom – kaže Mišić.
Mišić podseća da je želja da se vrh osvoji glavni motiv za ovakve poduhvate i podseća da je alpinizam u Srbiji i dalje jako skup sport, jer je za najosnovniju opremu neophodno oko 2.000 evra.
Pored Trifunovića i Mišića u ekspediciji je bila i planinarka iz Bora Anđelka Stojanović. Za nju je to bio prvi uspon na ovaj vrh u istočnoj Francuskoj, pa je odustala na 4.000 metara, odakle se vratila u planinarski dom Aig du Gouter.
-Ovo je moj prvi vrh preko 2.000 metara koji sam uopšte pokušala da popnem. Pošla sam bez prevelikih očekivanja, da vidim samo koliko mogu, da isprobam svoje kapacitete, i to što sam uspela da popnem na 4.000 metara za mene je stvarno neverovatan uspeh. Čekali su me, nisam brza kao oni, ali sam ipak i sa rancem, koji je bio težak 15 kilograma, uspela da izađem na 4.000 metara. Najjači utisak na mene ostavio je pogled na oblak, koji je bio ispod nas – ponosno priča Stojanović.
Za alpiniste nikada nema odmora, ali ni dovoljno novca porucuju u šali članovi borskog kluba „Rock And Ice“.
Iako se skoro tri decenije bavi alpinizmom, večiti san Zvonka Trifunovića, jednog od najiskusnijih alpinista u Srbiji je uspon na Cera Tore (3.180) u Patagoniji, jedan od najtežih alpinističkih smerova na svetu, cije osvajanje već najavljuje za početak naredne godine.
