Umro legendarni Karmen Bazilio
Legendarni šampion iz velter i srednje kategorije, Amerikanac Karmen Bazilio umro je u 85. godini, preneli su danas bokserski elektronski mediji. Predsednik bokserske Kuće slavnih iz Ročestera Toni Ličone rekao je danas da je Bazilio umro u bolnici, nakon što je hospitalizovan zbog upale pluća.
Pravi narodni šampion blage naravi, Bazilio je bio poznat kao „Uzgajivač luka iz Apstejta (država Njujork)“, a titule je osvajao u velter i srednjoj kategoriji.
-Potreseni smo. Karmen je bio narodni šampion. Nikada nije odbio autogram. Imao je težak početak u boksu, ali je izdržao i uhvatio je deo ‘američkog sna’. Tada je bilo mnogo teže postati šampion sveta. U našem društvu je to bila velika stvar – rekao je Ličone za list Ročester demokrat end kronikl.
U karijeri je imao učinak od 56 pobeda, 16 poraza i sedam nerešenih mečeva, uz 27 nokauta. U periodu od 1954. do 1958. godine bio je praktično nezaustavljiv, sa učinkom 17-2-1, uključujući i pet pobeda i dva poraza u mečevima za titulu.
Bokserski novinari su ga dva puta birali za borca godina i četiri puta je učestvovao u Borbama godine, uključujući i dva epska susreta sa verovatno najboljim bokserom svih vremena, „Šuger“ Rej Robinsonom.
Te dve borbe sa Robinsonom, legendarni susreti od 15 rundi, su mu vrhunac karijere. Prvo je u septembru 1957. podeljenom odlukom sudija uzeo „Šugeru“ titulu u srednjoj kategoriji, da bi je šest meseci kasnije izgubio u revanšu, takođe podeljenom odlukom sudija. Njegovi žestoki okršaji sa Bilijem Grejemom i Kidom Gevilenom neizostavni su deo bokserske istorije. Prvu titulu osvojio je u velter kategoriji, kada je 1955. godine pobedio Tonija Demarka.
Bio je visok 169 centimetara, a u ringu je skupljenih ramena neumorno napadao protivnike i umarao ih udarcima u telo. Bio je poznat po aperkatu, žestokom krošeu, ali i po tome što je mogao da istrpi gotovo neverovatne količine udaraca. Retko kada je išao unazad.
Stanovnik je Međunarodne kuće slavnih u Kantasoti, u njenoj prvoj postavi iz 1990. godine, u kojoj su bili Robinson, Muhamed Ali, Roki Marćano, Džo Luis i Džejk Lamota. Njegova karijera je inspirisala organizatore da ustanove sličnu ustanovu u njegovom rodnom gradu Ročesteru.
Iz boksa se povukao 1961. godine, ali je ostao upamćen kao jedan od boraca sa najtvrđom „bradom“ u sportu. Bazilio je 25 godina radio kao nastavnik fizičkog u koledžu Le Mojn, a bio je i portparol lokalne pivare.
U svojim poznijim godinama, Bazilio se i dalje sećao datuma svojih borbi za titulu, koliko je zaradio, i imena sudije koga je prezirao, ali pred sam kraj nije mogao da se seti kako su se borbe odvijale iz runde u rundu. Baziliova žena Džozi govorila je da je pad mentalne moći izazvan operacijom srca i ugradnjom bajpasa iz 1992. godine. Snimak magnetnom rezonancom pokazao je da nije pretrpeo nikakvo oštećenje mozga iz svojih bokserskih dana.
Ova godina bila je jako tužna za ljubitelje boksa. Od početka godine umrle su legende Anđelo Dandi, Džo Frejzer, Emanuel Stjuard i Teofilo Stivenson, zatim šampioni – Džoni Tapija, Kori Sanders, Majkl Douks, Don Fulmer, kao i najpopularniji istoričar Bert Šuger.
