Na današnji dan – 2. decembar
1254 – Kralj Sicilije Mafred pobedio je papsku vojsku u bici kod Fođe i zadržao svoje kraljevstvo.
1547 – Umro je španski osvajač Ernan Kortes (Hernan Cortez) koji je, zahvaljujući vatrenom oružju, nepoznatom domorocima, između 1519. i 1521. osvojio Meksiko sa samo 700 vojnika. Guverner „Nove Španije“ je postao 1522.
1804 – Papa Pije VII krunisao je u Parizu Napoleona Bonapartu (Bonaparte) za cara Francuske.
1805 – Napoleon je u bici kod Austerlica („bitka triju careva“), sa 75.000 vojnika, pobedio rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 ljudi.
1823 – Predsednik SAD Džejms Monro (James Monroe) objavio je u Kongresu dokument (Monroova doktrina) kojim je proklamovana izolacionistička politika. U tom trenutku usmerena protiv intervencionističkih namera Svete Alijanse evropskih sila prema bivšim španskim i portugalskim kolonijama u Južnoj Americi, ta politika je kasnije, pod geslom „Amerika Amerikancima“, dobila jako nacionalno obeležje.
1848 – Austrijski car Ferdinand I je abdicirao u korist Franca Jozefa I (Franz Josef).
1852 – U Francuskoj je proglašeno Drugo carstvo, s carem Šarlom Lujem Napoleonom III Bonapartom (Charles Louis, Bonaparte).
1859 – Rođen je francuski slikar Žorž Sera (Georges Seurat) osnivač škole neoimpresionista i novog slikarskog metoda poentilizma.
1859 – Izvršena je kazna vešanjem nad američkim borcem za ukidanje crnačkog ropstva Džonom Braunom (John Brown) što je dovelo do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika uoči Američkog građanskog rata (1861-65).
1901 – Američki pronalazač King Kemp Džilet (Camp Gillette) patentirao je prvi nožić za brijanje s dvostrukom oštricom.
1942 – Na univerzitetu u Čikagu, gde su nuklearni fizičari predvođeni Enrikom Fermijem (Enrico) radili na tajnom projektu izrade atomske bombe, prvi put je demonstrirana nuklearna lančana fisija.
1950 – Odlukom UN, bivša italijanska kolonija Eritreja ušla je u sastav Etiopije kao autonomna oblast.
1954 – Američki Senat izrekao je javni prekor senatoru Džozefu Makartiju (Joseph Mccarthy) zbog svirepog ponašanja tokom istražnog postupka protiv hiljada ljudi osumnjičenih da su komunisti.
1971 – Osnovana je federacija Ujedinjenih Arapskih Emirata od šest emirata u Persijskom zalivu: Abu Dabi, Dubai, Šardža, Adžman, Um al Kajvajn i Fudžajra. Februara 1972. federaciji se pridružio I Ras al Kajma.
1971 – Sovjetska sonda Mars 3 spustila se na Mars.
1972 – U požaru tokom muzičkog pop festivala u južnokorejskom glavnom gradu Seulu, poginulo je najmanje 50 ljudi.
1982 – Hirurg Vilijam de Vris (William, Vries) je na klinici Univerziteta Juta u američkom gradu Solt Lejk Siti ugradio prvo veštačko srce, od poliuretana. Pacijent, penzionisani zubar Barni Klark (Barney Clark), živeo je s tim srcem 112 dana.
1990 – Posle ujedinjenja Nemačke, koalicija desnog centra kancelara Helmuta Kola (Kohl) ubedljivo je pobedila na prvim svenemačkima izborima od 1932.
1993 – U pucnjavi prilikom pokušaja hapšenja, kolumbijska policija je ubila šefa medeljinskog kartela kokaina Pabla Eskobara (Escobar).
1994 – Filipinski feribot sa više od 600 putnika potonuo je u Manilskom zalivu posle sudara s teretnim brodom. Poginulo je oko 140 ljudi.
1998 – Pripadnici Snaga za stabilizaciju mira (SFOR) u Bosni i Hercegovini (Sfor) uhapsili su u Bijeljini Radoslava Krstića, aktivnog generala Vojske Republike Srpske i predali ga Međunarodnom sudu za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, u Hagu. Krstić je 2. avgusta 2001. osuđen na 46 godina zatvora zbog genocida nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995. Žalbeno veće Tribunala je 19. aprila 2004. godine ukinulo prvostepenu presudu i pravosnažno osudilo Krstića za pomaganje i podržavanje genocida, umanjivši mu kaznu sa 46, na 35 godina zatvora.
2000 – U Beogradu je umro slikar i grafičar Milan, Mića Popović.
2001 – Najveća energetska kompanija u SAD, korporacija Enron podnela je molbu njujorškom sudu za zaštitu od bankrota. To je bio najveći bankrot u istoriji SAD, a izazvao je veliki poremećaj berzi širom sveta.
2004 – U vojnoj bazi u Butmiru kod Sarajeva, snage Evropske unije (EUFOR) preuzele su mandat od Snaga za stabilizaciju mira (SFOR) u Bosni i Hercegovini, čime je zvanično završena misija NATO u BiH. Za komandanta Eufora, u čijem sastavu je 7.000 vojnika iz 33 zemlje, imenovan je britanski general-major Dejvid Liki (David Leakey).
2004 – Umrla je Dejm Ališja (Dame Alicia) Markova, jedna od najslavnijih balerina 20. veka. Osnovala je i vodila Engleski nacionalni balet.
2009 – Umro je kompozitor i producent Aron Šreder (Aaron Schroeder), autor hita Elvisa Prisllija (Presley) „It’s Now or Never“. Komponovao je više od 2.000 pesama među kojima još nekoliko za „kralja rokenrola“ kao što su „Stuck on You“ i „A Big Hunk O’Love“.
