Premijera filma „Ana Karanjina“ 23. januara u Sava centru
Nova ekranizacija čuveneog romana Lava Tolstoja „Ana Karanjina“ u režiji Džoa Rajta biće premijerno prikazana 23. januara u Sava centru, najavila je danas distributerska kuća „Taramaunt“. U filmu igraju Kira Najtli (Ana), Džud Lou (Aleksej Karenjin), Eron Tejlor-Džonson (Vronski), Metju Makfejden (Oblonski), Keli Mekdonald (Doli), Olivija Vilijams (grofica Vronski), Domnal Glison (Ljevin), Ališa Vikander (Kiti).
Rajt je želeo da ova verzija „Ane Karenjine“ bude na neki način drugačija i da se udalji od prethodnih adaptacija koje su snimane na dobro poznatim ruskim lokacijama, te je doneo hrabru odluku da pozorišni pristup iskoristi za stvaranje ove dobro poznate ljubavne priče.
-Ana igra ulogu verne žene sve do trenutka dok ne upozna grofa Vronskog, ali svi ostali likovi iz njenog društvenog miljea sve vreme glume. Onda sam shvatio da bismo mogli ceo ovaj film da smestimo u pozorište – objasnio je reditelj.
Da bi prikazao uske krugove peterburškog i moskovskog društva u svoj svojoj teatralnosti, Rajt je odlučio da se cela akcija dešava u prelepom, propalom pozorištu, koje će biti sveprisutno, kao metafora za rusko društvo tog vremena koje je bilo trulo iznutra.
Najtli, koja igra glavnu ulogu u ovoj hrabroj ekranizaciji, kaže da je priča takva da se i danas razume.
„Ljudi i dalje žele ono što ne mogu da imaju i dalje se sukobljavaju sa društvenim normama i pravilima i još uvek imaju problem da izraze emocije“, ocenila je Najtli.
Rajt se priseća da kada je pročitao knjigu, ona je potpuno opisala situaciju u kojoj se on nalazio u tom životnom periodu.
-Nadate se da ste kao neki od likova i shvatate da ste lako mogli biti neki od njih. Oni su potpuno stvarni i zastrašujuće bliski – rekao je Rajt.
Rajt je bio taj koji je svojim dugogodišnjim saradnicima Timu Bevanu i Eriku Felneru, producentima i vlasnicima studija „Working Title Films“, izneo ideju o potencijalnoj adaptaciji „Ane Karenjine“ sa Najtli u glavnoj ulozi.
-Ovo je ozbiljan roman i velika ljubavna priča koja je i ranije adaptirana. Znali smo da nam treba pravi scenarista koji bi uneo nešto novo – rekao je Bevan.
Oskarovac Tom Stopard je bio jedini pisac koga je Rajt uzimao u razmatranje kao nekog ko će adaptirati ovaj klasik.
-Posle svih adaptacija koje smo uradili, Erik i ja smo znali da se dužina i sadržaj romana nikad ne mogu u potpunosti preneti u igrani film, ali 130 stranica Tomovog scenarija savršeno su uhvatile esenciju romana, a da nisu oštetile ni likove ni priču, na taj način što su rasvetlile glavnu temu koja se proteže u celom romanu: ljubav u svim svojim oblicima – objasnio je Bevan.
Stopard je rekao da je ljubav, bilo majčinska, dečija, između braće i sestara, telesna, prema Rusiji, centralna u romanu i u filmu. „Odlučio sam da ne uključujem one delove romana koji se bave drugim temama“, dodao je on.
