Preminula prvakinja Narodnog pozorišta u penziji Ksenija Jovanović
Prvakinja Narodnog pozorišta u penziji Ksenija Jovanović preminula je u subotu 1. decembra u 84. godini u Beogradu.
Ksenija Jovanović, ćerka glumačkog para Irene i Branka Jovanovića, rođena je 6. juna 1928. u Sarajevu. Rano detinjstvo je provela kod majčinih roditelja u Skoplju i Beogradu gde joj je deda Milo Iličković bio general, lekar, načelnik u vojnoj bolnici. Babuška – Klaudija Lukaševič po kojoj je ruskog porekla, veoma je uticala na Ksenijino razumevanje prvih pojmova i odnos prema životu. Završila je dva razreda osnovne škole u Sarajevu, potom se sa roditeljima odselila u Novi Sad gde je nastavila školu do 1939. da bi se potom, sa roditeljima preselila u Beograd gde je i maturirala u Četvrtoj ženskoj gimnaziji.
Najpre je studirala Ekonomski fakultet godinu dana, a potom Visoku filmsku školu koju je vodio Vjekoslav Afrić. Po završetku postaje član filmskog pozorišta pri Avala filmu koje su vodili Jovan Kulundžić i Aleksandar Ognjanović. Prvu filmsku ulogu ostvarila je 1949. u filmu „Barba Žvane“.
Snimila je film „Priča o fabrici (prvo rediteljsko ostvarenje Vladimira Pogačića). Zatim je, u Beogradskom dramskom pozorištu zaigrala u alternaciji sa Olgom Ivanovićem u predstavi „Inspektor je došao“. Angažman u pomenutom pozorištu je dobila 1951, da bi posle deset godina prešla u Narodno pozorište u Beogradu i tu ostala do danas, iako je u penziju otišla 1989. Gostovala je u JDP-u, Zvezdara teatru, Ateljeu 212, u više projekata u Teatru poezije. Od 1953- 2004. snimila je 210 radijskih uloga zahvaljujući, između ostalih kvaliteta, i boji glasa.
Radila je sa mnogim rediteljima među kojima su Jovan Bata Putnik, Predrag Dinulović. Hugo Klajn, Bojan Stupica, a najviše sa Arsom Jovanovićem i Vidom Ognjenović. Po sopstvenom svedočenju, svoj umetnički vek, provela je, u izvesnom smislu, kao „vuk samotnjak“; to je bio njen imperativ, njen izbor, znala je da se to plaća, i nije žalila zbog toga.
Ksenija Jovanović je ostvarila veliki broj uloga u klasičnom i savremenom repretoaru, od kojih se mogu izdvojiti: Erzilija (Odenuti nage L. Pirandela), Elizabeta (Lov na veštice, A. Milera), Kraljica Natalija (Konak M. Crnjanskog), Baronica Kasteli (Gospoda Glembajevi M. Krleže), Konstanca (Dugi život kralja Osvalda V. Lukića), Jokasta (Edip Sofokle), Bernarda (Dom Bernarde Albe F.G.Lorke), Žena A (Tri visoke žene Edvarda Olbija), Hekuba ( Trojanke Euripida), Piščeva majka (Mamac D. Albaharija) Starija dama (Sudija V. Moberga), Majka bega Pintorovića (Hasanaginica LJ. Simovića), Tetka Daca (Gospođa ministarka B. Nušića), Sofija Petrović, žena koja čeka vizu ( Govornica J. Markovića), Markiza de Mertej (Opasne veze Š. de Laklo, K.Hempton, K. Miler).
Dobila je brojne nagrade, između ostalih, najviše priznanje Narodnog pozorišta – Plaketu Narodnog pozorišta, Nagradu „Raša Plaović“za Ženu A u „Tri visoke žene“ (Edvarda Olbija), Godišnju nagradu Narodnog pozorišta u Beogradu i Godišnju nagradu JDP-a, dve Sterijine nagrade, Orden Svetog Save drugog reda, Orden rada sa zlatnim vencem, Plaketu sa likom Dobrice Milutinovića, Dobričin prsten – nagradu za životno delo 2007, posle 6 decenija uspešno ostvarivanih uloga.
Datum i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.
