Različite kritike o „Neočekivanom putovanju“
Dugo očekivani film „Hobit: Neočekivano putovanje“ dobio je pomešane kritike, i dok neki tvrde da je film dosadan i previše detaljan, drugi su razočarani novom tehnologijom primenjenom u filmu.
Prvi deo trilogije oskarom ovenčanog reditelja Pitera Džeksona rađen je prema romanu Dž.R.R. Tolkina rađen je više od deset godina. „Neočekivano putovanje“ širom sveta počinje da se prikazuje iduće sedmice i procenjuje se da će na američkim blagajnama prvog vikenda zaraditi 137 miliona dolara.
Džekson je trilogiju „Gospodar prstenova“, koja je snimljena od 2001. do 2003. pretvorio u blokbaster „težak“ tri milijarde dolara.
Prvi film iz trilogije „Hobit“ koji traje tri sada i devet minuta je za mnoge kritičare bio previše dug, piše Rojters.
Iako će fanovi knjige „bez sumnje voleti film“ on je „ambiciozan i vizuelno inventivan ali nije ni približno uzbudljiv kao prvi deo ‘Prstenova'“, navela je Lia Rozen, kritičarka sajta „TheWrap.com“.
Piter Deburg iz „Varajetija“ kritikovao je Džeksona što je dodao „mitološki komplikovan, kompjuterski stvoren prolog“ koji nema veze sa Tolkinovim predloškom.
„Zarad spektakla ova nepotrebna sekvenca podseća na delove scenografije iz drugog i trećeg dela ‘Gospodara prstenova'“, naveo je on.
Kritičar „HOlivud riportera“ naveo je da je reditelj ispunio san svakog „čistunca“ prevođenjem „svakog zareza, tačke i dvotačke iz prvih šest poglavlja knjige“ u film.
Film prati hobita Bilba Baginsa, koga igra Martin Friman, i koji igrom slučaja postaje deo družine patuljaka koji su krenuli da od zmaja Šmauga otmu svoje blago.
U filmu igraju i Ričard Armitaž i Benedikt Kumberbač, dok Ijan Mekelen, Kejt Blančet i Ilajdža Vud repriziraju svoje uloge iz „Gospodara prstenova“.
Novinarka australijskog „Herald sana“ Nila Džonson navela je da je komičar Friman „savršen Bilbo – istovremeno začućeđen, uplašen i duhovit“, Sa njom se složio i kritičar „Skrin kraša“ koji je dodao da je Friman „šarmantno i efektno“ odigrao Bilba.
Džekson je za „Hobita“ odlučio da koristi novi 3D format snimanja 48 frejmova po sekundi umesto tradicionalnih 24 frejma po sekundi.
Posle svetske premijere na Novom Zelandu mediji su pisali da je mnogim gledaocima bilo muka i da im se vrtelo u glavi zbog ove inovacije.
Rozen je navela da film deluje toliko „hiperrealistično da, ironično, čini da scene deluju lažno“.
Deburg je ocenio da je drugačiji format snimanja dao „preterani, veštački kvalitet koji čini da kostimi i scenografija deluju veoma lažno“.
