Nova godina, stari običaji
U ponedeljak u ponoć, milioni ljudi širom sveta proslaviće Novu godinu, mnogi uz čestitke i šampanjac i svoje stare običaje.
Neki će, poput Francuza ulazak u Novu godinu obeležiti poljupcem ispod imele, drugi će, pak, kao Španci jesti grožđe, dok će Danci u Novu godinu skočiti sa stolice.
Nova godina, jedna od najstarijih proslava na svetu, ima razne forme, od tradicionalnih do uvrnutih, ali većini je zajedničko to što ljudima omogućava da se malo opuste nakon duge i naporne godine.
Za mnoge to znači okupiti se sa prijateljima i slaviti uz bogatu trpezu sve do ranih jutarnjih sati. Prelazak iz jedne u drugu godinu obično je bučan, uz pesmu, petarde i vatromet, ne bi li se tako rasterali zli duhovi, kako se nekada verovalo.
Pojedini narodi imaju čudne običaje koji su često proizvod sujeverja.
U Danskoj, ljudi se penju na stolice i zajedno skaču tačno u ponoć kako bi odagnali lošu sudbinu. Danci imaju, takođe, običaj da razbijaju tanjire o vrata svojih prijatelja – što je više srče, više će biti prijatelja u novoj godini.
Španci gutaju po jedno zrno grožđa za svaki otkucaj sata u ponoć kako bi bili sigurni da će im svaki mesec u sledećoj godini biti srećan i berićetan.
Na Filipinima, slavljenici nose odeću na tufne za koju veruju da donosi sreću. U pojedinim južnoameričkim zemljama, ljudi oblače rublje jarkih boja protiv uroka – crveno za sreću u ljubavi, žuto za novčani dobitak.
U Finskoj, Nova godina se obeležava tako što se rastopljeno olovo sipa u hladnu vodu. U zavisnosti od oblika stvrdnutog metala, godina će biti dobra ili loša.
Na Novu godinu, Britanci iščekuju prvog gosta: ako bane muška osoba, sreća je osigurana, ali ako je gost žena ne treba gajiti prevelike nade.
U Brazilu je običaj da se u novogodišnjoj noći nosi bela odeća za sreću i mir u godini koja sledi, a Japanci stavljaju u dom grančice jela za dug život, stabljike bambusa za blagostanje i slike rascvetale trešnje za plemenitost.
Istoričari navode da se prelazak u novu godinu slavi već nekoliko milenijuma. Rimljani su proslavljali Novu godinu slično kao i mi danas, ali u martu.
„Nova godina je uvek bio značajan datum u Rimu. To je bio opšti praznik grada. Ljudi su provodili dan zabavljajući se, uz piće i jelo“, kaže francuski istoričar Žan Šid sa Francuskog koledža.
Tek je 46. p.n.e. Julije Cezar uveo moderni kalendar prema kojem je 1. januar zvanično označavao početak nove godine.
Srednjovekovna Evropa je proslavljala Novu godinu uglavnom na neki verski praznik, pa čak i Božić.
Godine 1582, papa Grgur XIII reformisao je julijanski u gregorijanski kalendar, čime su ispravljene neke matematičke neusklađenosti. Većina katoličkih zemalja prihvatila je taj kalendar, ali su protestantski narodi počeli da ga primenjuju tek kasnije.
Većina zemalja u svetu danas prihvata 1. januar kao prvi zvanični dan u novoj godini, ali pravoslavna Nova godina, koja se još uvek slavi po julijanskom kalendaru, pada 14. januara, dok se početak kineske Nove godine određuje u zavisnosti od položaja meseca, pa može da padne na bilo koji dan između 21. januara i 20. februara.
Ove godine, Kinezi će ući u Novu godinu 10. februara.
