Na današnji dan – 26. februar
1531 – U zemljotresu u Portugaliji poginulo je nekoliko desetina hiljada ljudi, porušen je veliki deo prestonice Lisabona i nekoliko drugih gradova.
1777 – Rođen je srpski vojvoda i diplomata prota Mateja Nenadović, koji je sa stricem Jakovom pokrenuo Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji. Pregovarao je s Turcima i Rusijom i time uspostavio prve diplomatske kontakte ustanika sa stranim državama. Bio je predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta – prve srpske vlade. Njegovi „Memoari“, pored književne vrednosti, predstavljaju dragocen dokument vremena.
1815 – Napoleon Bonaparta (Bonaparte) pobegao je iz zatočeništva na ostrvu Elba i uz pomoć grupe sledbenika povratio vlast u Francuskoj. Njegova druga vladavina, nazvana „sto dana“, okončana je u junu nakon vojnog poraza kod Vaterloa.
1852 – Britanski vojni transportni brod „Birkenhed“ potonuo je uzalivu Simon uz obalu Južne Afrike, a život je izgubilo 485 ljudi.
1885 – Predstavnici 15 zemalja na kongresu u Berlinu (Afrička konferencija), koji je organizovao nemački kancelar Oto fon Bizmark (Otto von Bismarck), dogovorili su se o podeli centralne i istočne Afrike.
1901 – Vođe Bokserskog ustanka u Kini Či Hsui (Ći) i Hsu Čeng Juu (Cheng Yu) javno su pogubljeni odsecanjem glave.
1909 – Turska je priznala austrougarsku aneksiju Bosne i Hercegovine.
1915 – Nemci su u Prvom svetskom ratu, u borbi protiv Francuza kod Malankura, prvi put u istoriji ratovanja upotrebili bacače plamena.
1916 – Nemci su u Prvom svetskom ratu potopili francuski teretni brod „Provansa II“. Poginulo je 930 ljudi.
1935 – Škotski fizičar Robert Votson Vat (Watson Watt) demonstrirao je prvi kompletan i praktično upotrebljiv radar.
1936 – Adolf Hitler je u Nemačkoj otvorio prvu fabriku za proizvodnju „narodnog vozila“ (folksvagen).
1952 – Britanski premijer Vinston Čerčil (Winston Ćurćill) saopštio je da je Velika Britanija proizvela atomsku bombu i da će je isprobati u Australiji.
1960 – Umro je srpski lingvista Aleksandar Belić, professor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti, od 1937. do 1960. i član svih slovenskih akademija. Osnivač je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse.
1980 – Egipat i Izrael su uspostavili diplomatske odnose, čime je okončano 30-godišnje ratno stanje između dve zemlje.
1986 – Sovjetski Savez lansirao je u zemljinu orbitu prvi blok svemirske stanice „Mir“, koja je nakon 15 godina uništena sagorevanjem, a nesagoreli delovi pali su u Tihi okean (23. Marta 2001).
1990 – Pod vođstvom Violete Barios de Čamoro (Barrios, Chamorro), udružena lista 14 opozicionih partija Nikaragve dobila je izbore pobedivši sandiniste predsednika Danijela Ortege (Daniel).
1993 – U snažnoj eksploziji koju su u Svetski trgovački centar u Njujorku podmetnuli arapski islamski teroristi poginulo je šest, a povređeno oko 1.000 ljudi. Osam godina kasnije 11. septembra obe kule Centra srušene su u samoubilačkom napadu sa otetim putničkim avionima. U tom napadu poginulo je oko 3.000 ljudi.
1995 – Posle gubitka oko milijardu dolara koje je na berzi u Singapuru izazvao diler Nik Lison (Nick Leeson), bankrotirala je londonska banka „Bering“, jedna od najstarijih i najuglednijih britanskih banaka.
2001 – Umro je Dragoslav Avramović, bivši guverner Narodne banke Jugoslavije, autor programa ekonomske stabilizacije 1994. Kojim je suzbio hiperinflaciju u SR Jugoslaviji.
2001 – Skupština SR Jugoslavije ukinula je ukaz o oduzimanju državljanstva dinastiji Karađorđević koji je 1947. Donela tadašnja komunistička vlada.
2002 – Skupština Srbije usvojila je izmene Krivičnog zakona kojima je ukinuta smrtna kazna.
2004 – U avionskoj nesreći kod Mostara (BiH) poginuo je predsednik Makedonije Boris Trajkovski i članovi delegacije koji su sa njim putovali na međunarodnu konferenciju o investiranju u BiH.
2009 – Haški tribunal oslobodio je bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića optužbi za zločine nad Albancima na Kosovu 1999, a petorica saoptuženih političkih, vojnih i policijskih zvaničnika Srbije i SR Jugoslavije, osuđena su na ukupno 96 godina zatvora. Na po 22 godine zatvora osuđeni su bivši potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović i generali Nebojša Pavković i Sreten Lukić, a generali Dragoljub Ojdanić i Vladimir Lazarević na po 15 godina zatvora.
