Ginger Baker (3)

Ginger Baker i Pee Wee Ellis na Nišvilu

Sastav Ginger Baker Jazz Confusion, nastupiće na ovogodišnjem Nišville jazz festivalu 16. avgusta. U bendu, koji predvodi prvi planetarni bubnjarski superheroj, član rokenrol „Kuće slavnih“ i dobitnik Grammy nagrade za životno delo, su još i legendarni jazz i soul saksofonista Pee Wee Ellis, nekadašnji član JB horns, odnosno, čuvene duvačke linije Džejmsa Brauna (u kojoj su bili još i Maceo Parker i Fred Wesley), kontrabasista Alec Dankworth i perkusionista iz Gane Abass Dodoo. Ova postava je svoj debi imala prošle godine tokom četiri rasprodata nastupa u londonskom „Ronnie Scott’s“ klubu i od tada su neprekidno na turneji koja uključuje najpoznatije jazz festivale u Evropi, na Bliskom i Dalekom istoku. Muzika sastava je logičan i moćan miks „klasičnijeg“ džeza (Thelonius Monk, Wayne Shorter, Sonny Rollins), džez roka i afričkih zvukova uz originalne kompozicije Bejkera i Elisa.
Ginger Baker je muzičku karijeru započeo još krajem pedesetih u sastavu „The Storyville Jazz Men and The Hugh Rainey Allstars“, ali je širu afirmaciju stekao tokom britanske ritam i bluz eksplozije u grupi „Graham Bond Organisation“, da bi sa Erikom Kleptonom i Džekom Brusom formirao prvu super rok grupu „Cream“ u kojoj i stiče status prvog bubnjara – rok superstara (a glavni je „krivac“ i za uvođenje mode dugih bubnjarskih sola), mada je on uvek sebe više doživljavao kao džez instrumentalistu. Kako sam priznaje, korišćenje dva bas bubnja preuzeo je od Lusia Belsona u vreme kada je ovaj svirao u orkestru Djuka Elingtona. Zajedno sa Kleptonom i Stivijem Vinvudom kasnije formira još jedan super bend – „Blind Faith“.
Baker je sigurno najuticajniji bubnjar tokom šezdesetih , a na spisku njegovih sledbenika su Billy Cobham, Peter Criss, Bill Ward, Ian Paice, Nick Mason, John Bonham…Pod svojim imenom predvodio je sastave Ginger Baker’s Air Force, Baker Gurvitz Army i Ginger Baker’s Energy, sarađivao sa različitim grupama u rasponu od „Hawkwind“ preko „Atomic Rooster“ do „Public Image Ltd“, a bio je uključen i u projekte u kojima su bili i Bill Laswel, Charlie Haden, Bill Frisell, ali i pionir afro beat muzike Fela Kuti (objavili album „Fela Ransome – Kuti and Africa 70 with Ginger Baker“ snimlje u „Abbey Road“ studiju). Jedan je od prvih muzičara koji su se zainteresovali za pravac kasnije poznat kao world music, pa se čak tokom jednog perioda preselio u Nigeriju gde je kod tamošnjih perkusionista izučavao afričku poliritmiju. Sredinom devedestih je sa Džekom Brusom i Geri Murom osnovao kratkotrajni trio BBM, a 2005. godine sa starim kolegam ponovo okuplja „Cream“ zbog serije koncerata u Medison Skver Gardenu i Rojal Albert Holu. Ginger Baker za koga kažu da je muzičar koji je imao najmanje šansi da preživi „lude šezdesete“ („Lično sam čuo kada su na radiju objavili da sam umro“ – rekao je jednom) i koji se po sopstvenom priznanju skidao sa heriona „otprilike 29 puta“ – danas, po tvrdnji njegovih nekadašnjih sledbenika, a danas čuvenih muzičara – svira bolje nego ikada. „Sex and drugs and rockenroll and alcohol“ godine su ostale negde u prošlosti – ostala je ono najbitnije – dobra muzika. Film u kojem se pojavljuje čitava plejada rok i džez muzičara „Čuvajte se gopodina Bejkera“ (Beware of Mr. Baker) reditelja Džeja Balglera, proglašen je prošle godine za najbolji dokumentarac na „South by Southwes“ festivalu u Teksasu, i nominovan Grierson Award Britanskog filmskog instituta.
Saksofonista, kompozitor i aranžer Pee Wee Ellis (1941) najpoznatiji je po saradnji sa Džejmsom Braunom u periodu od 1965. do 1969. godine, takođe je i koautor je i aranžer nekih od najvažnijih hitova „kuma soula“ („Cold Sweat“ and „Say It Loud – I’m Black and I’m Proud“). Krajem osamdesetih sa kolegama iz nekadašnje „duvačke linije“ (Maceo Perker i Fred Wesley) osnovao je karaketristični jazz-funk sastav „JB horns“. Još dok je pohađao srednju školu nastupao je sa značajnim jazz imenima (Ron Carter, Chuck Mangione), a 1957. se seli u New York gde pohađa Manhattan School of Music i uzima časove kod Sonija Rolinsa. Radio je i kao producent i aranžer za CTI Records saradjujući sa čitavom plejadom značajnih muzičara (George Benson, Hank Crawford, Esther Phillips). Vodio je bend sa Dave Liebmanom, a u periodima 1979 – 1986 i 1995 -1999 bio je umetnički direktor i aranžer sastava Vana Morisona.
Kontrabasista i kompozitor Alec Dankworth (1960) je sin slavnog britanskog džez muzičara – saksofoniste Sir John Dankwortha i jedne od najboljih džez pevačica – Cleo Laine. Alec je studirao na Berklee College of Music , kasnije bio član BBC Big Banda, snimao sa Najdželom Kenedijem (Elingtonovu svitu „Black, Brown, and Beige“ ali i Vivaldijeva „Četiri godišnja doba“). Godine 1990. Dave Brubeck ga poziva da mu se pridruži na turneji, a među značajnim imenima sa kojima je radio su i Abdullah Ibrahim, Mose Allison , Clark Terry, Mel Tormé, Anita O’Day, Peter King, Alan Barnes, Van Morrison, Martin Taylor. Sa svojim ocem je vodio četrnaestočlani orkestar „Generation Band“.
Abas Dodoo koji potiče iz porodice poznate kao „Kraljevski Bubnjari“, jedan je od najpoznatijih afričkih muzičara i instruktora kada je reč o afričkim ritmovima. O kavom je muzičaru reč dovoljno govori činjenica da ga je u svoj bend pozvao jedan od najboljih evropskih poznavalaca afričke muzike.

Povezana vest:  Skunk Anansie izdaje album na jesen