Ron Carter – najtraženiji kontrabasista dolazi u Niš
Ron Carter, jedan od najboljih i najtraženijih kontrabasista svih vremena, kompozitor, aranžer, bendlider i verovatno džez muzičar sa najvećim brojem snimaka (procenjuje se da je učestvovao na snimanjima skoro 2.500 albuma!), nastupiće na ovogodišnjem Nišville jazz festivalu sa svojim Golden Striker Triom. U ovoj nesvakidašnjoj postavi bez bubnjara, sa njim će nastupiti i poznati gitarista Russel Malone i klavirista Donald Vega.
Kada je reč o Ronu Carteru, mnogo bi kraće bilo navesti muzičare sa kojima nije svirao, mada je, s druge strane, veoma teško pronaći iole značajnijeg džezera sa kojim Carter tokom karijere koja traje od početka šezdesetih – nije sarađivao. Slično mnogima iz njegove generacije u žižu džez javnosti lansiralo ga je članstvo u sastavu Milesa Davisa – i to u onom čuvenom kvintetu (1963 – 1968) u kojem su bili Herbie Hancock, Tony Williams i Wayne Shorter. Dvostruki je dobitnik Grammy nagrade: 1993. za najbolju instrumentalnu džez grupu – Miles Davis Tribute Band i 1998. za instrumentalnu kompoziciju Call ‘Sheet Blues’, koju je napisao za film „Round Midnight“ u kojem se i pojavljuje u nekoliko muzičkih scena. Takođe, ima zapaženu ulogu i u Altmanovom filmu „Kanzas City“.
Podjednako je briljantan i u ritmičkom i u melodijskom smislu. Puno puta je proglašavan za najboljeg kontrabasistu po izboru (i kritike i publike) magazina Downbeat, u čijoj je prošlogodišnjoj anketi uvršten i u Kuću slavnih, a američka National Academy of Recording Arts and Sciences proglasila ga je za MVP-a, kao jednog od najboljih „pratilaca“ svih vremena. I to ne samo u džezu: B.B. King, Kronos Quartet, Grace Slick, Roberta Fleck (album „Killing Me Softly) samo su neki od izvođača koji su neizostavno želeli Cartera kao basistu.
Ovaj uticajni instrumenatlista i plodni kompozitor, aranžer, rođen je 1937. godine Prvo formalno muziko obrazovanje stekao je svirajući violončelo, koje zamenjuje kontrabasom, a klasiku – džezom. Diplomirao je kontrabas na Manhattan School of Music u Njujorku gde je kasnije primio i počasni doktorat, a dobitnik je i cenjenog francuskog ordena „Viteza umetnosti“. Bio je umetnički director Thelonious Monk Instituta, predaje na više čuvenih univerziteta, drži džez klinike i radionice širom sveta – a kao izvođač je aktivan – kao i uvek!
Iako se veoma uspešno ogledao u razliitim stilovima, gitarista Russell Malone je u suštini jedan od najboljih swing i bop gitarista svoje generacije. Karijeru počeo u bendu poznatog orguljaša Jimmy Smitha, zatim ga je angažovao Harry Connick, Jr, a tokom devedesetih je bio redovan saradnik Diana Krall tokom devedesetih je bio redovan saradnik Diane Krall, kako na koncertima, tako i na albumima među kojima i na“When I Look In Your Eyes,“ nagrađenog Gremijem 1999. godine. Benny Green, Dianne Reeves, Mulgrew Miller, Dr. Lonnie Smith, Hank Jones, Bill Frisell, Branford Marsalis, Sonny Rollins, Jimmy Cobb, Roy Hargrove … samo su neki od muzičara sa kojima je Malone sarađivao ili koji su gostovali na njegovim albumima.
Donald Vega (1974) američki klavirista poreklom je iz Nikaragve gde je i stekao klasično obrazovanje. Sa 14 godina dolazi u USA gde mu je prvi džez mentor bio Billy Higgins. Studirao je jazz klavir kod Kenny Barrona. Pod svojim imenom snimio je dva albuma od kojih je drugi „Spiritual Nature“ iz 2012. Godine (Christian McBride – kontrabas i Lewis Nash – bubnjevi), na kojem istražuje kombinaciju džeza, latino i klasične muzike – stigao do vrha liste jazz albuma.
