Novi roman Heninga Mankela „Korak ispred“ za ljubitelje krimi žanra
U knjižarama širom Srbije pojavila se nova knjiga Heninga Mankela „Korak ispred“ u izdanju „Čarobne knjige“, na zadovoljstvo brojnih srpskih čitalaca kriminalističkih romana koji su ga odavno otkrili kao nov svež glas koji nastavlja tradiciju ervopskih krimi klasika.
Mankel (1948) je igrom nesrećnih okolnosti više godina bio nedostupan srpskim čitaocima (osim ako mu knjige nisu švercovali iz Hrvatske), jer su aurtorska prava za Srbiju bila rezervisana za „Narodnu knjigu“ koja je pre desetak godina objavila tri njegova romana o detektivu Kurtu Valanderu ( „Psi iz Rige“, “ Čovek koji se smejao“ i “ Ubice bez lica“)
„Čarobna knjiga“ je pre dve godine odlučila da preuzme eksluzivna prava za Mankelove romane, jer on je danas svakako najbolji evropski pisac krimića, pa je ovim potezom obradovala značajan broj Mankelovih vernih čitalaca, ali i gledalaca TV serija.
Švedska televizija, u koproduckciji sa nemačkom, snimila je do sada 30 epizoda kriminalističke serije „Valander“. Zatim je britanski Bi-Bi-Si (BBC) , da bi konkurisala uvozu švedsko-nemačkih epizoda, posebno onih u kojima Valandera glumi švedski glumac Krister Hendriksen, snimila šest dvočasovnih TV filmova sa Kenetom Brtanom kao Valanderom.
Ove filmove mogla je da vidi i naša publika, putem HBO, a sada se „Valander“ vrti na vojvođanskoj TV, a sigurno se može naći i na drugim kablovskim kanalima.
Za publiku, koja je videla sve verzije televizijskih ekranizacija, roman „Korak ispred“ biće donekle prepoznatljiv pošto je scenario u izvesnoj meri poslužio kao predložak za jednu od epizoda, ali pisac daleko nadmašuje autora scenarija, jer nudi mnogo kompleksnije delo od klasičnog modela ubistvo-detetkiv-istraga – lov na ubicu ili ubice.
Ako se na nekom od brojnih sajtova pročita Mankelova biografija mnogi delovi, naizgled klasičnog detektivskog romana, koji ga čine društvenim romanom o Švedskoj i Šveđanima na kraju 20. veka biće jasniji, jer on ima veoma bogat i angažovan društveni život posvećen otvorenom otporu svemu što smatra da je negativno u savremenom svetu .
Kao jedan od pisaca čiji su romani, i to ne samo krimi žanra, a među njima ima i onih za decu i omladinu, prodati u više od 40 miliona primeraka, prevedeni na 30 jezika, smatra da mu je dužnost da pokuša da promeni svet u kome živi, pun eksploatacije, izrabljivanja i degradacije.
Te ambicije, koje najviše ispoljava u dramama (napisao je više od 40) i knjigama o Africi, koju smatra za svoju drugu domovinu, pomaljaju se i u akcionom krimiću, poput „Koraka ispred“, jer njegov narator i glavni lik inspektor Valander u monolizima ili u razgovorima s prijateljima, slika mračnim bojama stvarnost i postavlja veoma neprijatna pitanja o navodnoj zemlji blagostanja kao što je Švedska.
Ta višeslojnost, koju poseduju dela velikih pisaca kao Mankel, a to su potvrdile brojne švedske i strane nagrade, ne nanosi ‘štetu’ odlično osmišljenom zapletu, pa se tako kroz roman istražuje više ubistava, koja dugo ostavljaju policiju, ali i citaoce u uverenju da između njih ne postoji neka logična veza.
Za čitoace koje zanima i Mankelov porodični zivot zanimljiv je podatak da mu je treća surpuga Eva Bergman, ćerka najslavnijeg švedskog filmskog umetnika Ingmara i da se zet latio pisanja scenarija za višedelnu TV seriju o Bergmanu.
