ISTANBULSKA-ZAGONETKA„Istanbulska zagonetka“ za ljubitelje teorija zavere

Razne varijacije teorija zavere uvek imaju dobru prođu kod čitalaca koji traže uzbudljiv avanturistički roman i zato se ne treba čuditi što je novajlija u svetu komercijlane književnosti Lorens O’ Brajan primenio ovaj recept za debitantsko delo „Istanbulska zagonetka“.
Knjigu je na samom kraju 2012. objavio „Alnari“ pre nego je postao partner nove izdavačke kuće „Vulkan“ i to ubrzo nakon svetske premijere u Londonu gde su autorska prava prodata „na neviđeno“ u deset zemalja, a u međuvremenu je ušao u najuži izbor za kriminalistički roman 2012. godine na anglosaksonskom govornom području.
Ugledni izdavač „Harper-Kolins“ je odmah pošto je „Istanbulska zavera“ provela desetak sedmica na vrshu bestsler liste u Irskoj i deset nedelja držala prvo mesto po prodaji na Amazonu, najvećoj svetskoj internet knjižari, odlučio da kod novopečenog pisca bestslera poruči još dva trilera na temu zavere. Tako se ovih dana očekuje pojava „Jerusalimske zagonetke“, a do kraja 2013. bi trebalo da bude gotov i treći deo samo što bi ovoga puta zavera bila locirana na Menheten.
Novajlija među sledbenicima Dena Brauna, O’Brajan je rođeni Irac, ali je iz rodnog Dablina dospeo na britanski univerzitet Oksford gde je sutidao menadzment i infromatičke tehnologije da bi sebi obezbedio dobru egzistenciju što mu je i pošlo za rukom. Tako je našao vremena da hobi iz detinjstva -pisanje fikcije pokuša da usavRSSi pohađajujći kurseve kreativnog pisanja što mu se očigledno isplatilo jer mu je „Istanbulska zagonetka“ širom otvorila vrata uspehu.
Za glavni lik koji je i narator odabrao je Amerikanca Šona Rajana, naučnika koji se opredelio da sa grupom prijatelja osnuje Institut koji je primenom najsavremenijih tehnologija spreman da reši najkomplikovanije probleme iz raznih oblasti od arheologije do terorističkih operacija. I na privatnom planu je imao nekoliko godina izuzetne sreće dok mu supruga Ajrin, zbog koje je odlučio da se nastani u Engleskoj, nije poginula u toku jedne istraživačke misije u Avganistanu.
Relativno monoton, usamljenički život iznenada se prekida kada saznaje da je Alek, Šonov najbolji prijatelj i poslovni partner ubijen tako što mu je odrubljena glava, a nađen je u podrumu ispod istanbulske Aja Sofije. Alek je trebalo da ispita neke mozaike iz antičkog i vizantijskog perioda u Istanbulu i niko nije imao objašnjenja koji je bio razlog tako surove smrti.
Griža savest što nije nikada saznao pravi uzrok smrti svoje voljene Ajrin, niti ko su bili počinioci, naterao je Šona da u slučaju Aleka odluči da sazna ko ga je i zašto pogubio i to po svaku cenu. Put ga vodi u Istanbul gde u britanskom konzulatu dobija dve profesionalne „senke“ obaveštajku Izabel i njenog kolegu Petera koji ocekuju da se pod plaštom istrage ubistva britanskog državljanina mogu infiltrirati među neke islamske fanatike i otkriti zaveru koju pripremaju.
Tako je postavljena scena na kojoj će se odigrati uzbudljiva, smrtonosna a za neke fatalna igra, u kojoj je glavni zalog tajna koja se krije u lavirintima ispod dveju najstarijih i najsvetijih crkava Aja Sofije i Svete Irine.

Povezana vest:  Svečana akademija povodom Međunarodnog dana Roma - NEZABORAVNI ROMSKI VELIKANI BALKANA