Na današnji dan – 28. maj
1522 – Turci su zauzeli utvrđeni grad Knin i proglasili ga sedištem Ličkog sandžaka.
1660 – U Osnabriku je rođen DŽordž I (George), prvi britanski kralj iz Hanoverske dinastije. Tokom njegove vladavine od 1714. Do smrti 1727. položaj premijera dobio je ključnu ulogu u izvršnoj vlasti.
1738 – Rođen je francuski lekar Žozef Injas Gijotin (Joseph Ignace Guillotin), profesor anatomije. U vreme Francuske revolucije predložio je izvršenje smrtne kazne spravom za odsecanje glave, koja bi skratila muke osuđeniku. Od 1792. ta sprava nosi njegovo ime.
1759 – Rođen je engleski državnik Vilijam Pit Mlađi (William Pitt the Younger), koji je 1783. postao najmlađi premijer u istoriji Velike Britanije. Godine 1805. bio je glavni organizator Treće evropske koalicije protiv Napoleona.
1812 – Rusija i Turska potpisale su mirovni ugovor u Bukureštu kojim je Rusija dobila Besarabiju, a Turskoj prepustila Vlašku I Moldaviju. Mir je omogućio ruskom caru da vojne snage usmeri na Napoleona Bonapartu.
1834 – U Kneževini Srbiji uveden je srpski jezik kao službeni u prepisci s turskim vlastima, koja je dotad vođena isključivo na turskom jeziku.
1843 – Umro je američki filolog i leksikograf Noa Vebster (Noah Webster). Objavio je 1806. svoj prvi rečnik engleskog jezika „Compendious Dictionary of the English Language“, a 1828. rečnik koji i sada nosi njegovo ime.
1879 – Rođen je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač katedre nebeske mehanike na Beogradskom univerzitetu.
1884 – Rođen je češki državnik Eduard Beneš (Benes), osnivač moderne čehoslovačke države (1918), predsednik od 1936. Do 1938, kada je pred nemačkom okupacijom izbegao u London. Posle Drugog svetskog rata ponovo je bio šef države do dolaska komunista na vlast 1948.
1934 – Kanađanka Oliva Dion (Dionne) je u Kalenderu u kanadskoj državi Ontario rodila pet devojčica, nazvanih „Dionove petorke“, prve petorke u svetu za koje se zna da su preživele.
1937 – Nevil Čemberlen (Neville Chamberlain) je posle povlačenja Stenlija Boldvina (Stanley Baldwin) postao premijer Velike Britanije. Potpisnik je Minhenskog sporazuma 1939. koji je omogućio Nemcima da okupiraju Čehoslovačku.
1937 – Umro je austrijski psiholog Alfred Adler, jedan od Frojdovih (Freud) sledbenika. Od Frojda se odvojio 1912. Osnivanjem pravca individualne psihologije („Praksa i teorija individualne psihologije“, „Poznavanje čoveka“, „O nervoznom karakteru“).
1940 – Belgijski kralj Leopold III je u Drugom svetskom ratu potpisao kapitulaciju; istog dana počela je evakuacija poraženih savezničih snaga iz francuske luke Denkerk u Drugom svetskom ratu kojom je do 2. juna spašeno 224.585 britanskih i 112.546 francuskih I belgijskih vojnika.
1944 – Umro je srpski etnolog i folklorista Tihomir Đorđević, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Objavio je oko 700 studija, putopisa, beležaka i komentara o srpskim narodnim običajima.
1961 – Ukinut je „Orijent-ekspres“, voz koji je 78 godina saobraćao na liniji Pariz-Istanbul.
1971 – SSSR je lansirao kosmički brod u pravcu Marsa.
1972 – U Parizu je umro vojvoda od Vindzora (Windsor), koji je kao engleski kralj Edvard VIII (Edward) stupio na presto 1936. i iste godine abdicirao zbog ženidbe sa Amerikankom Volis Simpson (Wallis).
1976 – SSSR i SAD potpisali su ugovor o ograničenju podzemnih nuklearnih proba.
1976 – Puštena je u redovan saobraćaj železnička pruga Beograd-Bar, koja je, s prekidima, građena 24 godine.
1982 – Papa Jovan Pavle II stigao je u Veliku Britaniju, u prvu posetu rimokatoličkog pape toj zemlji od 1531. godine.
1986 – Dvojica sovjetskih kosmonauta izašli su iz orbitalne stanice „Saljut 7“ i provela oko četiri časa u „kosmičkoj šetnji“.
1987 – Devetnaestogodišnji Zapadni Nemac Matijas Rust preleteo je sportskim avionom „Cesna“ od Helsinkija do Moskve i spustio se na centralni Crveni trg u glavnom gradu SSSR, prošavši neprimećeno kroz sovjetski vazdušni prostor.
1995 – U zemljotresu koji je pogodio ruski grad Neftegorsk na poluostrvu Sahalin poginulo je najmanje 2.000 ljudi.
1995 – Poginuo je bosanski ministar inostranih poslova Irfan Ljubijankić kada je helikopter u kojem se nalazio oboren raketom u blizini Bihaća.
1995 – Na filmskom festivalu u Kanu jugoslovenski reditelj Emir Kusturica dobio je „Zlatnu palmu“ za film „Podzemlje – bila jednom jedna zemlja“. Deset godina ranije Kusturica je dobio ovu nagradu za film „Otac na službenom putu“.
1997 – Rusija i Ukrajina su potpisale ugovor kojim je ruskoj Crnomorskoj floti omogućeno da 20 godina koristi pomorsku bazu u luci Sevastopolj na poluostrvu Krim.
1998 – Izvršivši petu nuklearnu probu Pakistan je zvanično postao nuklearna sila.
1999 – Nakon što je avijacija NATO pojačala napade na SR Jugoslaviju (740 poletanja aviona u 24 sata), jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević je, posle razgovora sa specijalnim predstavnikom ruskog predsednika Viktorom Černomirdinom, prihvatio uslove zapadnih zemalja za prekid bombardovanja.
2001 – U Kairu je održana prva Dečja konferencija afričkih nacija.
2002 – Britanski operater mobilne telefonije Vodafon prijavio je gubitak od 13,5 milijardi funti (19,6 milijardi dolara), što je najveći zabeleženi gubitak neke velike britanske korporacije.
2004 – Direktor i glavni urednik podgoričkog lista „Dan“ Duško Jovanović preminuo je u Kliničkom centru Crne Gore u Podgorici, od posledica teškog ranjavanja u atentatu prethodne noći ispred redakcije lista. Za saučesništvo u ubistvu Jovanovića na 30 godina zatvora osuđen je 27. aprila 2009. Damir Mandić.
2008 – Nepalski parlament ukinuo je monarhiju i proglasio republiku, čime je okončana 239-godišnja vladavina najstarije Hindu monarhije na svetu.
