„Živeo život“ – sećanje na Jugoslaviju svim čulima
Posetioci koji od 4. juna do 31. jula zakorače u Robnu kuću Beograd u Knez Mihailovoj ulici imaće priliku da uz pomoć multimedijalne izložbe „Živeo život“ sednu u vremeplov i da se prisete ili nešto nauče o tome kako je izgledao život običnog čoveka u bivšoj Jugoslaviji u periodu od 1950-tih do 1990-tih.
Jedan od organizatora izložbe Živko Maletković rekao je Tanjugu da je cilj izložbe da pokaže život običnog čoveka u zemlji koja se zvala Jugoslavija u priodu od nekih 40 godina.
„Mi smo se potrudili da posetioci mogu ovu izložbu da dožive svim čulima. Ona je patentirana kao prva čulna izložba tako da će svi biti u mogućnosti da osete, dodirnu, pomirišu, probaju i pogledaju predmete koji su bili karakteristični za taj period“, rekao je Maletković i dodao da će svaki posetilac koji je živeo taj život biti u mogućnosti da se podseti tih vremena, a da će neke nove generacije konačno moći da shvate zašto njihovi roditelji, bake i deke non-stop pričaju o toj državi.
On je rekao da su on i njegov tim dobili mogućnost da na nekih 2.500 kvadrata postave celokupnu izložbu, koju on još naziva i „lepom“.
„Zovem je lepom jer je potpuno apolitična, jer je sve u toj državi izvan politike bilo lepo“, primetio je Maletković, najavivši da će na svakom od tri nivoa biti prikazan delimičan presek života ljudi u tom periodu.
Sve zainteresovane će odmah na ulazu u izložbeni prostor „dočekati“ čuveni crveni kiosk koji je bio nezaobilazan deo nekadašnjeg svakodnevnog života, uvek blizu kad se ogladni. Viršle barene u rosfraj loncu služile su se u zemički sa razređenim senfom uz jogurt iz trouglastog tetrapaka, a viršle će moći tokom trajanja izložbe da se degustiraju.
Na prvom spratu RK Beograd jedan poseban segmet postavke nosi naziv „Na njih smo bili ponosni“ – Radivoj Korać, Dragan Džajić, Mate Parlov, Bojan Križaj, Matija Ljubek, svi će se prisetiti naših sportskih uspeha. Na istom spratu moćiće da se sedne na stara sedišta JAT-ovih aviona, koji su tada bili dika i ponos oslobođene Jugoslavije, a sa popularnim crvenim pasošem bez viza se brzo stizalo na mnoge evropske destinacije.
Tu je i improvizovana autobuska stanica, kao i sedišta međugradskih autobusa. Ono na šta su posebno ponosni organizatori izložbe je segement ? samoposluga. Bučne metalne kase, stari novac sa mnogo nula, električni mlin za kafu, pakovanja prehrambenih proizvoda među kojima je i prvo pakovanje „Plazma“ keksa na kome piše da keks može zameniti parče mesa, stare „BIP“ flaše, jogurt u trouglastom pakovanju…samo su neki od eksponata koji su prikazani na ovoj izložbi.
Tu je naravno i nezaobilazni segmet „Kombinovana soba – model ’70“ – standardna soba se sastojala od dva kauča, dve fotelje, stočića, garderobera, vitrine, televizora. Uz to još tapete, tepih, jabolija na kauču i zavese, pa je dnevna soba novog stana zadovoljne porodice bila spremna. U kombinovanoj sobi se okupljala porodica da gleda „Laku noć, deco“ pre Dnevnika, Dnevnik i „crni sneg“ posle Dnevnika.
Takođe, posetioce očekuje i modni vremeplov u okviru izložbe „Živeo život“ i zainteresovani će moći da ?zavire? u ormane žena gde će naći suknje napravljene od punog kruga i marama koje su štitile kosu dok se vozi vespa, mini sukanje, najlon čarape, garderobu koja se šila u kućnoj radinosti po šnitovima iz Bazara, Praktične žene ili Burde i stizala iz domaćih modnih kuća Beko, Kluz, Mura, Varteks, Centrotekstil.
Na poslednjem spratu posetioci će moći da prođu kroz muzički vremeplov i da se prisete diskotekam iz 1950-tih i 1960-tih kada u njima gorele obične sijalice, zatim muzike iz 1970-tih i 1980-tih kada su u disko klubovima „vladale“ obojene sijalice do 1990-tih kada je u diskoteke došla čuvena disko kugla.
Takođe moćiće i da uz pomoć posebno patenitranog uređaja osete miris čuvenog „Briona“, sladoleda od vanile na točenje, cigaret-žvaka, kao i miris zagorelog mleka, a očekuje ih i mnogo drugih iznenađenja.
Prema rečima Maletkovića u samom prostoru će biti organizovati javni časovi koje će držati ljudi koji su bili značajni za to doba i koji će govoriti o tome kako se živelo, kakav je bio način života, provoda, zanimacije, kakavi su tim ljudima bili hobiji.
On je rekao da će se manjati „život“ izložbe zbog velikog broja eksponata.
„Menjaćemo samu postavku, ona će biti promenljivog sadržaja tako da će svako biti u mogućnosti da nekoliko puta dođe u prostor i da bude svedok novih stvari koje će se videti na samoj izložbi. Sa arhivom RTS-a i sa drugim medijskim kućama smo dogovorili da u segmentu izložbe pod nazivom ‘Ponovo radi bioskop’ bude organizovan program koji će se menjati – od naučnog do obrazovnog programa“, rekao je Maletković, dodajući da će se uveče u 20 sati svaki dan održavati projekcija nekih filmova ili serija.
Njegov mlađi kolega Aleksa Milivojević istakao je da je važno da ljudi posete ovu izložbu zato što je ona deo naše istorije, a da su se pored toga organizatori potrudili da ljudima kroz postavku pokažu da se u jednom odgovornom, malo humanijem i solidarnijem društvu može kvalitetno živeti.
