Na današnji dan – 1. jul
1569 – Stvorena je Lublinska unija kojom su se ujedinile Litvanija i Poljska. Deobom Poljske 1795. veći deo Litvanije pripao je Rusiji.
1804 – Rođena je francuska književnica Žorž Sand (George) preteča feminizma, autorka sentimentalnih, socijalnih i seoskih romana i priča („Indijana“, „Lelija“, „Đavolja bara“, „Majstori trubači“, „Povest mog života“). Ostavila je i obimnu prepisku i memoare.
1835 – U Pešti je štampan prvi broj „Serbskog narodnog lista „ilustrovanog književnog nedeljnika Srba u Mađarskoj, koji je pokrenuo publicista i urednik „Letopisa“ Matice srpske Teodor Pavlović. List je s kraćim prekidima izlazio do 1848.
1839 – Umro je turski sultan Mahmud II, poslednji vladar iz dinastije Osmana Osvajača. Na vlast je došao 1808. i pokušao da reformama zustavi propadanje osmanskog carstva. Sproveo je reforme u vojsci po evroposkom uzoru i ukinuo janičare. Srbiji je priznao proširenu autonomiju (hatišerif iz 1830. godine).
1860 – Umro je američki industrijalac Čarls Guđer (Charles Goodyear) koji je 1839. otkrio proces vulkanizacije kaučuka što je dorinelo brzom razvoju industrije gume, posebno prozvodnji automobilskih guma.
1867 – Ontario, Kvebek, Nova Škotska i Nju Branzvik proglasile su federalnu uniju Kanada, koja je „Severno-američkim zakonom“ britanskog Parlamenta dobila status dominiona.
1872 – Rođen je francuski inženjer i pilot Luj Blerio (Louis Bleriot), utemeljivač francuske avio-industrije. Prvi je avionom preleteo kanal Lamanš 1909. godine.
1876 – Umro je ruski revolucionar, anarhist Mihail Aleksandrovič Bakunjin. Zbog širenja liberalnih ideja, ruski Senat ga je 1844. lišio plemićke titule i osudio na robiju u Sibiru odakle je uspeo da pobegne u zapadnu Evropu gde je nastavio revolucionarne aktivnosti.
1887 – Počela je da radi prva astronomsko-meteorološka stanica u Srbiji koju je u svojoj kući na Vračaru u Beogradu organizovao profesor Velike škole Milan Nedeljković. Godine 1902. on je počeo da izdaje i prvu opštu prognozu vremena.
1896 – Umrla je američka književnica Herijet Elizabet Bičer Stou (Harriet Elizabeth Beecher Stowe) koja je romanom „Čiča Tomina koliba“ pridobila brojne savremenike za oslobađanje Crnaca od ropstva.
1902 – Rođen je američki filmski režiser nemačkog porekla Vilijam Vajler (William Wyler), dobitnik Oskara za filmove „Gospođa Miniver“, „Ben Hur“ i „Najlepše godine našeg života“. Proslavio se i filmovima „Male lisice“, „Keri“, „Praznik u Rimu“.
1921 – Na tajnom sastanku u Šangaju osnovana je Komunistička partija Kine, koja je 1949. preuzela vlast.
1921 – Prvi put je primenjena vakcina za zaštitu dece od tuberkuloze (BCG).
1942 – Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu, posle osmomesečne opsade, zauzele Sevastopolj, najvažniju rusku crnomorsku luku na poluostrvu Krim.
1946 – SAD su izvršile probu atomske bombe na atolu Bikini u Pacifiku.
1960 – Gana je postala republika, s prvim predsednikom Kvame Nkrumahom (Kwame).
1961 – Rođen je američki atletičar Karl Luis (Carl Lewis) jedan od najuspešnijih sportista 20. veka. Na Olimpijskim igrama 1984. osvojio je četiri zlatne medalje.
1962 – Afrička republika Ruanda i kraljevina Burundi su stekle nezavisnost, pošto je Generalna skupština UN u februaru ukinula nadzor nad te dve države.
1966 – Održan je Brionski plenum Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, na kojem su iz rukovodstva partije uklonjeni Aleksandar Ranković, potpredsednik SFR Jugoslavije i Svetislav Stefanović, savezni sekretar za unutrašnje poslove, što je značilo i uklanjanje sa državnih funkcija. Kao odgovorni za rad Službe državne bezbednosti, optuženi su za prisluškivanje predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i za šovinističku politiku prema Albancima na Kosovu.
1974 – Umro je argentinski general i političar Huan Domingo Peron (Juan), osnivač Peronističkog pokreta. Kao predsednik Argentine (1946-55 i 1973-74) vladao je autokratski, oslanjajući se na vojsku, radničke sindikate i izuzetnu popularnost supruge Eve, koja ga je zamenila na mestu predsednika.
1991 – Na sastanku u Pragu lideri istočnoevropskih zemalja ukinuli su vojni savez Varšavski pakt, osnovan 1955.
1994 – Vođa Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat (Yasser) vratio se u Palestinu, posle 27-godišnjeg izbeglištva.
1997 – Hong Kong je, posle 150 godina pod engleskomu upravom, vraćen Kini, kao njen specijalni administrativni region.
1999 – Umro je južnorodezijski političar DŽošua Nkomo (Joshua) borac protiv rasističke vladavine belaca u Južnoj Rodeziji (Zimbabve) i lider pokreta za nezavisnost (1950-70). Sa Robertom Mugabeom formirao je Patriotski front.
2000 – Posle sastanka šefova država u Pjongjangu (13-15. juna) predstavnici dve Koreje potpisali su sporazum o spajanju porodica koje su zbog rata bile razdvojene skoro pola veka.
2000 – Pušten je u saobraćaj najduži most na svetu koji je povezao Švedsku i Dansku.
2001 – U Acehu u Indoneziji, nađeno je 27 izmasakriranih tela. Tokom separatističkog rata pobunjenika, članova Pokreta za oslobođenje Aceha, u tom mestu je od sredine 1970-ih godina ubijeno preko 870 ljudi.
2002 – U Hagu je formalno označen početak rada Stalnog međuanrodnog suda za ratne zločine, koji osporavaju SAD. Taj sud je osnovan 17. jula 1998. u Rimu i do početka rada Rimski statut je ratifikovalo 86 država, uključujući i SRJ.
2003 – SAD su ukinule vojnu pomoć za oko 50 zemalja, uključujući i Srbiju i Crnu Goru. Te zemlje nisu do određenog roka potpisale sa Vašingtonom bilateralni sporazum o neizručivanju državljana SAD Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu.
2004 – Umro je američki glumac Marlon Brando, jedan od najuticajnih glumaca svoje generacije i dobitnik Oskara za uloge u filmovima „Kum“ i „Na dokovima Njujorka“.
