Sinoć je u klubu „Magacin“ održana promocija prvog albuma Dunje Ilić – „Misterija“, kao i njene knjige „Sat“.
Kada me je urednik pozvao jutros u kancelariju i uručio mi klot crnu kovertu pomislio sam „Da, Kruniću, došlo je vreme da ti se mafija napase majke za sve one kritike. A ponadao sam se vožnji u gepeku, no dobro, funta mesa je legitiman način okajanja grehova“. Međutim, ispostavilo se da je to zapravo pozivnica za promociju albuma Dunje Ilić „Misterija“ u klubu „Magacin“ koji je stacioniran na dokovima. Čudan izbor boja, mada i pomalo ironičan za estradu – crno (što me asocira na Kebu koji pokušava biti Mik Džeger). Urednik, kao i svaki put, mi je rekao da budem dobar i da ne mećem kanapee u džepove nit sipam piće zavrat k’o neki.
Ispred kluba je prostrt crveni tepih okružen crveno/crnim balonima na kojima je stajalo prosto „Dunja Ilić – Misterija“. Novinari su dubili jedni na drugima iščekujući poznate estradne face. Neke da slikaju, neke da intervjuišu. Ovakav krkljanac nisam dugo video. Fešta je zakazana za 20h ali je počela tek oko 21h. Pametno sa Dunjine strane, posto domaća razmažena elita voli da kasni. Unutar kluba su devojke obučene kao grof Drakula (iliti crno) razvodile pristigle goste do njihovih stolova.
Kolega i ja smo se prišljamčili Savi Radoviću, učesniku nemačkog i srpskog „Velikog Brata“, a trenutno vlasniku kluba „TANJUG“. Ubrzo nam se pridružila još jedna mlada zvezda u usponu – MC Stojan, mirođija u svakoj estradnoj zavrzlami. Iza mene neki ortaci odbegli iz „High School Musical“ koji se drže za ruke i Čeda Čvorak okružen hordom nekih mladih dama. Iznad mene, na galeriji, Danijel „OT“, Maja Nikolić kao i blizanci iz VB-a ofarbani kao lujke. Fino okruženje, nema šta.
U centru sale, astal sa nekim voćnim ražnjićima nabodenim u kupus (lepo dezenirani), punč i ogroman svećnjak, sve nekako previše mračno. Ogromno platno na kome se projektuje logo sa pozivnice i neka tuc-tuc muzika. Po prikazivanju spota za pesmu „Bidermajer“ platno se podiglo, devojke obešene o sajle đipale po vazduhu izigravajući duhove, a Dunja je izašla pred publiku obučena u belo. Valjda da bi se razlikovala. Mada i klavir i pijanista su takođe bili beli. Je l’ to neka poruka pošto su svi ostali u crnom? Užasno mi je žao odličnog pijaniste i pratećih vokala koji su se trudili da isprate vidno uzbuđenu Dunju, kao i mojih napaćenih ušiju usled agonije izazvane živim vokalom. Tada sam počeo da se zalivam džin-tonikom.
Voditeljka programa – Jelena Bačić-Alimpić, nas je lepo zabavljala da popuni vreme između numera i najavi šta ide sledeće dok se devojke zakače/otkače sa sajli i siđu s plafona. U pozadini, su išli odlomci iz Dunjine knjige „Sat“, praćeni videom.
Zatim je usledila premijera spota „Misterija“ kao i žive plesačke sekvence uz plejbek. Kako su sati prolazili, Dunja je bila sve oskudnije obučena a gosti sve pokrivljeniji (pošto je piće bilo džabe). Ona gotovo uvek u belom, svi ostali – crno. Hmm… vidim li ja to neki šablon? Ne vidim, jer mi je limun iz čaše upao u oko. Boli, ali daleko manje od vokala iz razglasa.
Kada je agonija prestala, Dunja je izašla na binu u beloj haljini, zahvalila se svima na podršci i što su se skupili u velikom broju, a onda isekla tortu i sabila čašu šampanjca kao ništa. Možda je onaj dečiji, nisam video, bio sam malo… daleko.
Veselo veče sve u svemu, a ono što ostaje misterija je zapravo KAKO je Dunja Ilić postala tolika zvezda za ovako kratko vreme. Pitanje je, naravno, retoričko a zaključak je „Crkni Dejane stigla je nova zvezda Dunja Ilić!“, sve dok MC Stojan ne izda svoj album prvenac, naravno.
