Evropski savet je danas doneo odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Srbijom najkasnije u januaru, i to bez dodatnih uslova, a prvi koraci u procesu koji sledi biće skrining i međuvladina konferencija.
Pregovori o pristupanju predstavljaju poslednju, ali i najtežu fazu procesa integracije države kandidata u Evropsku uniju, a to su u stvari pregovori o uslovima pod kojima država kandidat pristupa Evropskoj uniji.
Ti uslovi se odnose na ispunjavanje trećeg kriterijuma iz Kopenhagena, tj. usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (EU acquis), a rezultat pregovora je Sporazum o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.
Pravne tekovine EU su podeljene u 35 poglavlja i pregovara se o svakom poglavlju posebno, a osnovni pricnip pregovora je da ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno, navodi se na sajtu Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije.
Predmet pregovora su oblasti poput učešća u radu zajedničkih institucija (broj poslanika u Evropskom parlamentu, broj glasova u Savetu ministara itd), zatim zajednička poljoprivredna politika, zaštita životne sredine, regionalna i strukturna politika, energetika, transport, zaštita konkurencije idržavna pomoć, statistika, socijalna politika, ekonomska i monetarna unija i budžetska politika ).
Novi pristup Evropske komisije pregovorima sa budućim državama članicama nalaže da se najpre otvore pregovori u poglavljima 23 i 24, koja obuhvataju oblast pravosuđa i osnovnih prava, i pravdu, slobodu i bezbednost.
Učesnici pregovora o pristupanju su države članice Evropske unije i država kandidat. Pregovori se vode u okviru bilateralnih međuvladinih konferencija na kojoj učestvuju predstavnici država članica EU, predstavnik Evropske komisije sa jedne strane i predstavnici države kandidata s druge strane.
Pregovaračke stavove EU u ime država članica zastupa predsednik Saveta EU, a na strani države kandidata posebna misija za pregovore na čelu se šefom misije na najvišem političkom nivou, uglavnom ministarskom, uključujući i glavnog pregovarača i pregovarački tim.
Kada Evropski savet da preporuku Evropskoj komisiji da počne izradu Pregovaračkog okvira za pregovore sa državom kandidatom i započne proces skrininga, Komisija izrađuje Pregovarački okvir, podnosi ga Savetu na usvajanje koji potom zakazuje datum održavanja Međuvladine konferencije, pod uslovom da tu odluku potvrdi i Evropski savet.
Prvi korak u pregovorima jeste skrining, tj. analitički pregled zakonodavstva koji se sastoji iz tri faze i tokom kojeg se utvrđuju razlike između pravnih tekovina EU i zakonodavstva zemlje kandidata. Skrining traje u proseku 12 do 15 meseci.
Na osnovu preporuke Komisije i pregovaračke pozicije države kandidata Savet usvaja Zajednički stav EU za pregovore u datom poglavlju koji sadrži odluku o otvaranju pregovora u tom poglavlju i merila za zatvaranje pregovora u datom poglavlju, a po otvaranju pregovaračkog poglavlja, država kandidat radi na potpunom usklađivanju sa pravom EU i ispunjavanju merila za zatvaranje poglavlja
Kada EK konstatuje da su ispunjena merila za zatvaranje poglavlja, preporučiće Savetu da usvoji zajednički stav o privremenom zatvaranju datog poglavlja o čemu Savet donosi odluku uz političku saglasnost Evropskog saveta.
Novinu u metodologiji pristupnih pregovore koje je usvojila EU u pregovorima sa Crnom Gorom u odnosu na pregovore sa Hrvatskom jeste stavljanje fokusa na poglavlja 23 i 24 koja obuhvataju oblast pravosuđa i osnovnih prava, pravdu, slobodu i bezbednost.
Za ova poglavlja će prvo biti urađen skrining i ona će ostati otvorena tokom celog toka trajanja pregovora, a neravnomeran napredak u pregovorima u ova dva poglavlja može voditi ka zastoju u otvaranju odnosno zatvaranju drugih poglavlja.
Druga novina jeste uvođenje, prolaznih merila u ova dva poglavlja koja će biti sadržana u Zajedničkom stavu EU o otvaranju pregovora u ova dva poglavlja, što znači da će biti potrebna još jedna odluka, tj. Zajednički stav EU o definisanju ispunjenosti prolaznih merila i utvrđivanjem merila za zatvaranje poglavlja.
Kada se i poslednje poglavlje privremeno zatvori, Savet ponovo donosi odluku o završetku pristupnih pregovora i o potpisivanju Sporazuma o pristupanju Evropskoj uniji.
Pošto se pregovori okvirno zatvore u svim poglavljima, njihovi rezultati se unose u nacrt Sporazuma o pristupanju. Na osnovu ovog nacrta, Evropska komisija donosi preporuku o zahtevu za članstvo države kandidata i izveštava države članice o završetku i rezultatima pregovora, a odluku o pristupanju nove države Evropskoj uniji donosi Savet EU jednoglasno.
Država kandidat tada postaje država koja pristupa EU.
Kada Ugovor o pristupanju potpišu predstavnici najviših organa vlasti država članica EU i one zemlje koja pristupa, sledi proces ratifikacije. U samom sporazumu je definisan datum kada je predviđeno da država pristupi EU, obično godinu i po dana po potpisivanju Sporazuma o pristupanju.
U periodu od potpisivanja do datuma pristupanja je neophodno da sve države potpisinice sporazuma završe ratifikaciju. Posle ratifikacije, Ugovor stupa na snagu.
