Na današnji dan – 2. avgust
1100 – Engleski kralj Vilijam II (William), sin Vilijama I Osvajača, ubijen je strelom u šumi za vreme lova.
1552 – Dogovorom u Pasauu poništen je Augsburški Interim iz 1548, a luterani (protestanti) su dobili slobodu veroispovesti u Nemačkoj, što je ozakonjeno na saboru u Augsburgu 25. Septembra 1555.
1589 – Zbog prelaska na stranu hugenota, francuskog kralja Anrija III (Henri) ubio je pristalica katoličke Svete lige, dominikanac Žak Kleman (Jacques Clement).
1788 – Umro je Tomas Genzboro (Thomas Gainsborough), engleski portretista i pejsažista i jedan od osnivača britanske Kraljevske akademije umetnosti.
1799 – Umro je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje (Jacques Etienne Montgolfier), koji je sa bratom Žozefom Mišelom (Joseph Mićel) 1783. konstruisao balon napunjen zagrejanim vazduhom.
1802 – Napoleon Bonaparta (Bonaparte) proglašen je „doživotnim konzulom“ Francuske što mu je dalo pravo da imenuje naslednika.
1830 – Francuski kralj Šarl X Burbonski (Charles Bourbon) abdicirao je pod pritiskom Julske revolucije u Parizu, koja je izbila zbog kraljeve odluke da ukine slobodu štampe, raspusti parlament I promeni izborni zakon.
1858 – Britanski parlament usvojio je zakon (India Bill) kojim je indijska vlada stavljena pod upravu britanske krune.
1876 – Rođen je lingvista Aleksandar Belić, predsednik Srpske kraljevske akademije (posle Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka i umetnosti) od 1937. do smrti 1960, osnivač modern dijalektologije, autor „Pravopisa srpskohrvatskog jezika“.
1903 – U Makedoniji je počeo Ilindenski ustanak za oslobođenje od turske vlasti. Novonastala „Kruševska republika“ se održala samo 11 dana, a ustanak je ugušen.
1921 – Umro je italijanski operski tenor Enriko Karuzo (Enrico Caruso), proslavljeni izvođač dela Verdija i Pučinija I italijanskih kancona. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonsku ploču.
1922 – Umro je Aleksandar Graham Bel (Alexander Graham Bell), izumitelj telefona (1876).
1928 – Italija je potpisala 20-godišnji ugovor o prijateljstvu sa Etiopijom.
1934 – Umro je nemački predsednik Paul fon Hindenburg, a Hitler je sebe proglasio „firerom“ (vođom) i uspostavio apsolutnu vlast.
1935 – Velika Britanija je donela zakon prema kojem je reformisan sistem upravljanja u Indiji, odvojeni su Burma i Aden od Indije, garantovana veća lokalna samouprava u provincijama i formirano centralno zakonodavstvo u Nju Delhiju.
1936 – Umro je francuski inženjer i pilot Luj Blerio (Louis Bleriot), pionir vazduhoplovstva koji je 1909. prvi avionom preleteo Lamanš.
1939 – Albert Ajnštajn (Einstein) upozorio je američkog predsednika Ruzvelta (Roosevelt) da nemački naučnici rade na izgradnji bombe sa uranijumom, posle čega su SAD počele (početkom 1940) istraživačke radove za proizvodnju takve bombe.
1945 – Završena je Potsdamska konferencija na kojoj su se sovjetski vođa Staljin, predsednik SAD Truman i premijer Velike Britanije Atli (Attlee) dogovorili da posle Drugog svetskog rata demilitarizuju i denacifikuju Nemačku i da je podele na okupacione zone.
1970 – Britanski vojnici su u Severnoj Irskoj prvi put upotrebili gumene metke radi smirivanja nereda.
1980 – U eksploziji na železničkoj stanici u Bolonji poginulo je 85 i ranjeno više od 200 ljudi. Taj najteži teroristički napad u Evropi posle Drugog svetskog rata izazvao je talas masovnih protesta širom Italije.
1990 – Iračka vojska napala je Kuvajt i okupirala ga za jedan dan. Usledili su Zalivski rat i stacioniranje američkih trupa u regionu.
1992 – Alžirske snage bezbednosti su uhapsile 50 naoružanih islamskih ekstremista i otkrile njihovo skladište oružja u kojem je nađeno 150 bombi.
1994 – Pod pretnjom zaoštravanja međunarodnih sankcija protiv SR Jugoslavije, Vlada Srbije je pozvala lidere bosanskih Srba da private mirovni plan Kontakt grupe za BIH i upozorila ih da će u suprotnom biti odgovorni za zločin protiv sopstvenog naroda.
1997 – Vođa najjače liberijske gerilske frakcije Čarls Tejlor (Charles Taylor) proglašen je predsednikom Liberije, čime je posle sedmogodišnjeg građanskog rata okončana borba za vlast.
1999 – U sudaru dva voza u istočnoj Indiji poginulo je 285, a povređeno 300 ljudi.
2001 – Bosanski Srbin, general Radislav Krstić osuđen je u Hagu na 46 godina zatvora zbog masakra nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995, najvećeg ratnog zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata. Žalbeno veće haškog Tribunala je 2004. Pravosnažno osudilo Krstića ma 35 godina zatvora.
2002 – Snage pobunje ničke grupacije u angoli, UNITA-e, su rasformirane, njenim generalima su oduzeti činovi i oni su integrisani u Vojsku Angole.
2004 – Umro je Francuz Anri Kartije-Breson (Henri Cartier-Bresson), osnivač savremenog foto-novinarstva.
