Ljubić inspirisan mjuziklom „Zvonar Bogorodičine crkve“
Čitateljkama koje tragaju za ljubićima „Vulkan“ je pripremio iznenađenje u vidu romana“Trougao“ u podnaslovu „roman o ljubavi“ misterioznog autora Andreje Marok za koju se samo zna da je već objavila roman „Strast“ štampan 2008 kod „Narodne knjige“.
Kada se pojavio njen debitantski roman „Strast“ objasnila je da joj je kao inspiracija poslužio mjuzikl koji je videla u Beču „Elizabeta“ i da su se njeni austrijski prijatelji čudili kako je jednu Beograđanku fascinirala priča o mjuziklu posvećenom supruzi austrugarskog cara Franca Josifa koju su njeni zemljaci zvali „Sisi“.
Tako se sada zna da se iza pseudonima Andrea Marok krije ličnost iz Srbije, ali ona inače nudi objašnjenje da „to jeste pseudonim, ali ne u smislu lažnog imena stvarnog pisca, već kao pravo ime izmišljenog pisca. Jer, pošto se radi o izmišljenoj priči, sa izmišljenim likovima u izmišljenom svetu – na kraju je i pisac morao biti zmišljen“.
Roman „Trougao“ nazvala je „predstavom za čitanje u četiri čina“ i posvetila ga je „pariskom mjuziklu „Notre Dame de Paris“.
U pogovoru autorka objašnjava da je knjigu koncipirala kao pozorišnu predstavu, jer se inspirisala francusko-kanadskim mjuziklom čiji je libreto koristio slavni roman Viktora Igoa „Zvonar Bogorodičine crkve“, ali se u biti radi o „klasičnom romanu o ljubavi“.
Autorka je roman nazvala „modernom bajkom“ iza koje stoji njena čežnja da se vrati Igoovom originalu. Za potrebe priče, objasnila je autorka, koristila je stihove iz mjuzikla i neke detalje pojedinih scena, ali sve ostalo je plod njene mašte.
U prologu, podeljenom na pet scena, imamo, stereotipni susret, dvoje neznanaca u jednom baru uverenih da se nikada više neće sresti posle jednog strastvenog intermeca u koji se muškarc tako urezao u sećanje da je rešen da će neznanku negde pronaći.
Na početku prvoga čina ponovo sreće neznanku iz bara, ali ovoga puta u luksuznom stanu koji deli sa mužem Brunom, na sreću odsutnim, jer kako bi mu inače objasnila šta joj se desilo, s obzhirom da su tek godinu dana u izuzetno srećnom braku.
Sledi priča koja je prethodnila susretu Mine, koja je došla u veliki grad iz provincije i zaposlila se kao asistentkinja u pozorištu, sa Brunom koji je najpopularnija zvezda mjuzikla „za kojim sve mlade devojke luduju, žene srednjih godina uzdišu, a starije zbog njega proklinju prolaznost života…“
Mina je mislila da sanja najlepši san kada se Bruno zainteresovao za nju i kada je njihova ljubav krunisana brakom, sve dok na prvoj probi novog mjuzikla nije shvatila da je stranac iz onog strastvenog slučajnog susreta glumac – Pjer, koji je pozvan sa drugog kraja sveta da bi igrao nakaznog zvonara Kvazimoda u istoj predstavi u kojoj njen muž igra lepotana u koga je zaljubljena Esmeralda.
Tako se postepeno stvara trougao u čijem je centru Mina dok je sa jedne strane Bruno, koji je i dalje voli, a sa druge Pjer koji ne krije da mu je ona ljubav života, ali i da mora sama da donese oluku koga zaista voli.
