Na današnji dan – 22. avgust

1485 – Engleski kralj iz dinastije Jork, Ričard III (Rićard), poginuo je u bici s trupama Henrija VII (Henry) kod Bosvorta. Time je okončan „Rat dveju ruža“, a Henri VII je postao prvi kralj dinastije Tjudor (Tudor). Ričard III je glavni junak istoimene Šekspirove (Shakespeare) tragedije.
1567 – Španski vojvoda od Albe, Fernando Alvares de Toledo (Alvarez) započeo je, kao vojni namesnik Holandije, vladavinu nazvanu kao „Albin teror“, čime je rasplamsao oslobodilački rat, okončan oslobađanjem od Španije (1581) i potom osnivanjem Holandije.
1642 – U Engleskoj je počeo građanski rat između pristalica krune i parlamenta, posle izjave kralja Čarlsa I Stjuarta (Charles Stuart) da su članovi parlamenta izdajnici. Rat je okončan 1645. porazom kralja, koji je na osnovu presude revolucionarnog suda pogubljen 1649.
1854 – Rođen je Milan Obrenović, knez (1872-82) i kralj Srbije (1882-89). Za vreme njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje (na Berlinskom kongresu 1878). U spoljnoj politici oslanjao se na Austro-Ugarsku sa kojom je sklopio Tajnu konvenciju 1881. Zapamćen je kao autokrata, a s njim su povezani mnogi skandali po evropskim prestonicama koje je posećivao.
1859 – Zbog ratnih neuspeha, finansijskog sloma i policijskog nasilja u svim krajevima Habsburške monarhije, car Franc Jozef (Franz Josef) smenio je svemoćnog ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Baha (Alexander Bach), poznatog po sprovođenju apsolutističke i centralističke politike („Bahov apsolutizam“).
1862 – Rođen je francuski kompozitor Klod Debisi (Claude Debussy), tvorac muzičkog impresionizma i jedan od utemeljivača moderne muzike („Popodne jednog fauna“, „Nokturno“).
1864 – Potpisana je Ženevska konvencija o zaštiti ranjenika tokom ratnih dejstava, koja je bila uvod u osnivanje Međunarodnog crvenog krsta.
1883 – U Parizu je umro pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od prvih ruskih pisaca čija su dela stigla na Zapad. Za života je uživao mnogo veći ugled u francuskim, nego u ruskim književnim krugovima. Autor je romana „Očevi i deca“, „Lovački zapisi“, „Uoči novih dana“, „Prolećne vode“.
1904 – Rođen je državnik Deng Sisijan (Xixian), poznat kao Deng Sjaoping (Xiaoping), pokretač privrednih reformi I ekonomskog uspona Kine krajem 20. veka. Na čelu Kine bio je od 1978, povukao se 1990. zadržavši presudan uticaj na politiku do smrti, januara 1997.
1910 – Japan je anektirao Koreju koja je prethodnih pet godina bila njegov protektorat.
1914 – Austro-Ugarska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Belgiji.
1941 – Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu počele opsadu Lenjingrada. Bitka za grad je okončana februara 1944. Pobedom Crvene armije. Tokom opsade poginulo je ili od gladi umrlo 620.000 stanovnika Lenjingrada.
1942 – Umro je ruski baletski igrač, koreograf i pedagog Mihail Mihajlovič Fokin, koji je novim izrazom znatno uticao na reform klasičnog baleta.
1958 – Umro je francuski pisac Rože Marten di Gar (Roger Martin du Gard), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1937. („Žan Boroa“, „Porodica Tibo“ 11 knjiga, objavljenih između 1922. i 1940).
1971 – Predsednika Bolivije generala Huana Hosea Toresa Gonsalesa (Juan Jose Torres Gonzalez) vojnim udarom je oborio pukovnik Ugo Banser Suares (Hugo Banzer Suarez).
1978 – Umro je predsednik Kenije Džomo Kenijata (Jomo Kenyatta), jedan od najistaknutijih afričkih boraca protiv kolonijalizma. Kao predsednik Kenijskog afričkog saveza 1963. se izborio za nezavisnost od Velike Britanije, a zatim bio premijer, a od 1964. i šef države.
1991 – Predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov ukinuo je vanredno stanje i smenio članove pučističkog komiteta. Ministar unutrašnjih poslova Boris Pugo izvršio je samoubistvo. Predsednik Rusije Boris Jeljcin je od Vrhovnog Sovjeta Ruske Federacije dobio dopunska ovlašćenja.
1991 – Pošto je 25. juna Hrvatska proglasila nezavisnost od Jugoslavije, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman uputio je pismeni zahtev Predsedništvu SFRJ da se JNA povuče u kasarne najkasnije do 31. avgusta.
1995 – Parlament Etiopije je izabrao Negasa Gidadu za šefa države pod novim imenom Savezna Demokratska Republika Etiopija.
1996 – Konferencija 61 države u Ženevi o razoružanju okončana je neuspešno pošto je Indija blokirala sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba.
2001 – Umro je britanski astronom i matematičar Fred Hojl (Hoyle), jedan od najvećih naučnika 20. veka. S Tomasom Goldom (Thomas) i Hermanom Bandijem postavio je teoriju o konstantnoj gustoći svemira (steady-state theory, 1948). Pored naučnih dela namenjenih popularizaciji astronomije, pisao je i romane naučne fantastike („Crni oblak“, „A kao Andromeda“).
2002 – Slika venecijanskog majstora Ticijana, vredna više od pet miliona funti (7,6 miliona dolara), nađena je u plastičnoj kesi na ulici u Londonu, sedam godina pošto je ukradena iz kuće Longlit u zapadnoj Engleskoj.
2006 – Leh Valensa, legendarni vođa „Solidarnosti“, prvog slobodnog sindikata sovjetskog lagera, napustio je tu organizaciju. „Solidarnost“ je imala ključnu ulogu u rušenju komunizma u Poljskoj i drugim zemljama Istočne Evrope krajem 1989. godine.
2006 – U ruskom putničkom avionu Tu-154 koji se srušio u Ukrajini, poginulo je svih 170 putnika, uključujući 39 dece i deset clanova posade.
2012 – Rusija je posle 19 godina pregovora postala članica Svetske trgovinske organizacije (STO).

Povezana vest:  Na današnji dan - 8. oktobar