Nova teorija o identitetu Džeka Trboseka
Britanski policijski inspektor u penziji Trevor Mariot (Marriot) trvdi da je rešio misteriju o pravom identitetu jednog od najpoznatijih serijskih ubica, Džeku Trboseku (Jack the Ripper), i naveo da je reč o nemačkom moreplovcu, pišu danas francuski mediji.
Mariot je analizirao tokom 13 godina istraživanja mnogih ubistava počinjenih u Evropi i SAD, a koja su imale sličnosti s načinom ubistava Džeka Trboseka.
„Džeku se pripisuju pet ubistava, ali je bilo sličnih ubistava pre I kasnije u Engleskoj, kao u Americi i Nemačkoj“, objasnio je Mariot kako bi raskrinkao mit o lepo obučenom džentlemenu koji je postao „urbana legenda“.
On je ustanovio da je u periodu od 1863. do 1894. godine počinjeno ukupno 17 ubistava sličnih ubistvima Džeka Trboseka. Analizirajući postojeća dokumenta uz sadašnju savremenu tehniku sudske medicine, to mu omogućilo da više ne veruje u postojeće teorije o njemu.
Za Mariota, važan aspekt istrage je vreme između ubistava, što ukazuje da je ubica mogao biti Karl Ferdinand Fajgenbaum (Feigenbaum), član posade broda koji je redovno pristajao u luku u Vajt čepelu, gde je ubijeno pet prostitutlki. On je pogubljen u Njujorku 1896. godine za jedno ubistvo koje je imalo iste karakteristike kao ubistva Džeka Trboseka.
Džek Trbosek je pseudonim dat serijskom ubici u siromašnoj četvrti Londona Vajt čepel u drugoj polovini 1888. godine. Ime je dobio posle pisma upućenog britanskoj Centralnoj novinskoj agenciji u kojem osoba tvrdi da je ubica i tako se potpisao. Pismo je stiglo u vreme ubistava.
Premda su iznete mnoge teorije, stvarni identitet Džeka Trboseka nikada nije otkriven. Nerazjašenjeno je ostalo da li je reč o jednoj ili više osoba.
Kasnije su nastale legende o njegovim ubistvima, i to kao kombinacija autentičnih istorijskih istraživanja i britanskog folkora. Izostanak potvrde identiteta ubice omogućio je raznim književnicima, istoričarima i detektivima amaterima, takozvanim „ripolozima“, da upiru prstom u mnoge kandidate.
Tadašnja štampa je uticala na popularnost ubice pišući sve o njemu, o okrutnosti njegovih ubistava i nesposobnosti policije da ga pronađe.
Žrtve su bile žene koje su se bavile protitucijom. Tipična njegova ubistva su se događala na javnim mestima ili zabačenim delovim ulica. Ubica je klao svoje žrtve i posle bi ih raskomadao. Zbog prirode povreda žrtava i organa koji su im odstranjeni, vladalo je mišljenje da je reče o lekaru, hirurgu ili mesaru.
