Na današnji dan – 2. novembar
1642 – Šveđani su u drugoj bici kod Brajtenfelda u Tridesetogodišnjem ratu pobedili austrijske carske trupe nadvojvode Leopolda koji je izgubio najmanje 10.000 ljudi.
1687 – U pobuni janičara u Carigradu zbačen je s vlasti otomanski sultan Muhamed IV, a na presto je došao njegov mlađi brat Sulejman III.
1721 – Posle ratova protiv Otomanskog carstva i Švedske kojima je učvrstio Rusiju na Crnom moru i Baltiku, Petar Veliki je proglašen carem cele Rusije.
1755 – Rođena je francuska kraljica Marija Antoaneta (Marie Antoinette), žena Luja XVI (Louis), ćerka austrijske carice Marije Terezije (Maria Theresia). Omražena u narodu kojem je navodno poručila da „ako nema hleba, jede kolače“, optužena tokom Francuske građanske revolucije da je tajnim vezama sa bečkim dvorom izdala Francusku, pogubljena je na giljotini 1793.
1766 – Rođen je austrijski vojskovođa mađarskog porekla feldmaršal Johan Jozef Radecki (Johann Joseph Radetzky), vojni reformator i nacionalni heroj koji je više od pola veka predvodio austrijske trupe.
1785 – Londonski proizvođač kočija Lionel Lukin patentirao je prvi čamac za spasavanje.
1789 – U Francuskoj je konfiskovana imovina katoličke crkve, što je bio prvi težak udarac toj crkvi u njenoj istoriji.
1815 – Rođen je engleski matematičar Džordž Bul (George Boole), osnivač simboličke logike i „Bulove algebre“ koja je imala presudan značaj za razvoj kompjutera. Značajni su njegovi radovi „Istraživanje zakona mišljenja“ i „Matematička analiza logike“.
1841 – Revoltirani britanskom okupacijom Kabula, Avganistanci su masakrirali 24 britanska oficira što je izazvalo drugi Avganistanski rat.
1906 – Rođen je Lukino Viskonti (Lućino Visconti), jedan od najznačajnijih italijanskih filmskih režisera, koji je filmom „Zemlja drhti“ (1948) označio početak italijanskog neorealizma („Bele noći“, „Roko i njegova braća“, „Gepard“, „Sumrak bogova“, „Smrt u Veneciji“, „Nevino“).
1917 – Britanski ministar inostranih poslova Artur Đejms Balfur (Arthur James Balfour) objavio je Deklaraciju (Balfurova deklaracija) o osnivanju jevrejske države u Palestini.
1930 – Haile Selasije I (Selašie) krunisan je za cara Etiopije.
1938 – Mađarska je anektirala južnu Slovačku, priključivši se rasparčavanju Čehoslovačke nakon potpisivanja Minhenskog sporazuma s nacistima u septembru.
1950 – Umro je engleski dramski pisac, novinar i kritičar irskog porekla Džordž Bernard Šo (George, Shaw). Književnu karijeru počeo je pisanjem romana i pozorišnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozorišnim delima. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1925. („Kandida“, „Zanat gospođe Voren“, „Major Barbara“, „Pigmalion“).
1953 – Pakistanski parlament je proglasio Islamsku republiku Pakistan.
1956 – Mađarska vlada je odbacila članstvo u Varšavskom paktu i zatražila pomoć UN zbog napada sovjetskih trupa, a SSSR je stavio veto u Savetu bezbednosti UN na zahtev zapadnih sila da se razmotri kriza u Mađarskoj.
1964 – U Saudijskoj Arabiji je svrgnut kralj Saud, a za novog kralja proglašen je princ Fejsal (Faisal).
1978 – Dvojica sovjetskih kosmonauta, Jurij Romanenko i Georgij Grečko, vratila su se na Zemlju sa svemirske stanice „Saljut 6“ nakon 139 dana i 14 časova, što je bio novi rekord boravka u vasioni.
1994 – Više od 430 ljudi poginulo je u požaru posle eksplozije u velikom skladištu nafte u južnom Egiptu.
1995 – Vrhovni sud Argentine doneo je odluku o ekstradiciji nacističkog oficira Eriha Pribkea (Erić Priebke) Italiji, gde je optužen za ratne zločine tokom Drugog svetskog rata.
1998 – Uragan „Mič“ koji je harao Centralnom Amerikom sedam dana, izazvao je ogromno razaranje, posebno u Hondurasu i Nikaragvi, a poginulo je 9.000 ljudi.
1999 – Crna Gora je uvela nemačku marku kao paralelnu valutu uz jugoslovenski dinar.
2001 – Posle više od pola veka, u škole u Srbiji ponovo je uvedena veronauka.
2003 – Sveštenik Kenon V. Džin (Canon V. Gene) Robinson imenovan je za biskupa američke Episkopalne crkve. On je prvi sveštenik koji je javno priznao da je homoseksualac.
2003 – Umrla je Kristabel Bilenberg, britanska književnica, autorka knjige „Prošlost sam ja“, memoara o opstanku u nacističkoj Nemačkoj.
2004 – Na predsedničkim izborima u SAD ponovo je izabran republikanac Džordž Buš (George W. Bush).
2004 – Umro je šeik Zajed Ben al Nahajan, osnivač i istorijski lider Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je vladao od 1971. godine.
2004 – Holandski filmski režišer i kolumnista Teo van Gog (Gogh), praunuk slikara Vinseta van Goga, ubijen je u Amsterdamu. Nožem ga je usmrtio jedan Marokanac koji je kasnije uhapšen. Teo van Gog je snimio film o zlostavljanju žena u islamskim zemljama.
2007 – Umro je ruski koreograf i rukovodilac Državnog akademskog ansambla narodnih igara Igor Mojsejev. Dobitnik je mnogih odlikovanja, među kojima i medalje Mocarta kojom ga je odlikovao UNESCO.
2008 – Umro je Džon Dejli (John Daly), producent 13 filmova koji su dobili Oskara, među kojima su „Vod“ Olivera Stouna, „Poslednji kineski car“ Bernarda Bertolučija i „Priviđenja“ Roberta Altmana.
