Avalski toranj, jedan od simbola Beograda koji su vazdušne snage NATO srušile 1999. tokom bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, svečano će biti otvoren u ponedeljak u prisustvu najvišihih državnih zvaničnika. Posetioci centralnog događaja u okviru manifestacije „Dani Beograda“, kako su najavili organizatori, moći će da uživaju u audio-vizuelnom spektaklu, a svečano otvaranje prenosiće Radio televizija Srbije.
Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić ukazao je da će Avalski toranj imati mnoge upotrebne funkcije – telekomunikacione, za uspostavljanje sistema digitalne televizije u Srbiji, biće prenosnik svih signala, neophodan vojsci, policiji, televizijama, kao i mobilnim stanicama.
Inicijator i urednik akcije „Izgradimo toranj na Avali“ Miloš Bata Milatović kazao je da o značaju tornja, pre svega, u simboličkom smislu, govori i činjenica da se, od 2003. godine veliki broj ljudi, na različite načine, odazvao akciji prikupljanja sredstava za njegovu obnovu i napomenuo da je tu akciju podržao i više od 500 javnih ličnosti i nosilaca najviših državnih funkcija.
Prema podacima UNS-a izgradnja novog tornja počela je 2005. godine, a završena u novembru 2009. godine. Izgradnja je izvođena ne odstupajući od projekta arhitekata Uglješe Bogunovića, Slobodana Janjića i konstruktora Milana Krstića, tvoraca starog Avalskog tornja. Projekat i nadzor radova povreni su saobraćajnom institutu CIP, a izvođač radova bilo je građevinsko preduzeće „Ratko Mitrović“.
Elektrooprema ugrađena u ovo zdanje predstavlja najmoderniji sistem te vrste, jedan od sedam takvih u Evropi. Osvetljen od temelja do vrha, zahvaljujući agregatima, ne može ostati bez napajanja električnom energijom.
Avalski toranj je visok 204,5 metara i najviša je građevina na Balkanu, a imaće istu funkciju kao i pre rušenja tokom NATO bombardovanja 1999. godine.
Kako je toranj građen govori i podatak da njegova konstrukcija može da izdrži i zemljotres do 9,2 stepena Merkalijeve skale, a vrh antene novog tornja napravljen je od nesagorivih materijala. Na 120. metru nalazi se restoran površine 100 metara kvadratnih, a posetioce će do vidikovca, koji se nalazi na 124. metru visine, prevoziti dva lifta brzinom od tri metra u sekundi. Na izgradnju novog tornja utrošeno je 5.000 metara kubnih betona i oko 500 tona armature.
U prilaznu stazu tornju biće ugrađeno 200 otisaka dlana najzaslužnijih donatora i učesnika akcije „Izgradimo toranj na Avali“. Prva je svoj otisak ostavila pokojna slikarka Olja Ivanjicki, koja se poklonivši svoje slike pridružili akciji. Zanimljivo je i da se među 200 otisaka nalaze i dlanovi pet akademika – Matije Bećkovića, Milorada Pavića, Dušana Kovačevića, Toneta Serafimovskog i Vladimira Veličkovića, kao i tenisera Ane Ivanović i Novaka Đokovića.
Stari avalski toranj projektovan je od 1959 -1960. godine, građen od 1961. do 1964., a pušten u rad 1965. godine. Nekadašnji toranj je bio visok 202,8 metara i smatrao se jednim od najlepših TV repetitora u Evropi i svetu. Bio je jedini toranj na svetu koji je za presek imao jednakostranični trougao, simbol srpskog tronošca za sedenje.