cokolada-izlozbaIzložba „Crno i belo – priča o čokoladi“

U Galeriji Prirodnjačkog muzeja u utorak 24. decembra biće otvorena izložba „Crno i belo – priča o čokoladi“
Posetioci će na izložbi saznati gde je pronađena najstarija čokolada na svetu, kako je izgledala čokolada Maja i Asteka i koju je ulogu imala u njihovom životu, ali i kako je kroz istoriju i različite civilizacije, uz pomoć industrijskog razvoja i komercijalnih zahteva nastajala savremena čokolada u kojoj svakodnevno uživamo.
Svi zainteresovani će takođe saznati šta je praslina a šta pralina, kada je i ko vodio čokoladni rat, gde se nalazi Akademija čokolade i gde postoji čokoladno ropstvo. Videće čokolade raznih oblika, veličina i ukusa, pribor i posude za čokoladu kakve su koristili Maje i Asteci, prvu „u ustima topivu? čokoladu, napravljenu davne 1879., prvu kutiju za praline kreiranu pre skoro sto godina, prvu čokoladu sa naših prostora i još mnogo drugih zanimljivih i ukusnih eksponata, navodi se u saopštenju Prirodnjačkog muzeja.
Na izložbi će biti prikazan višestruki značaj čokolade, ne samo kao omiljene poslastice, već i kao privredni, ekonomski i civilizacijski faktor.
Izložba je realizovana u saradnji sa proizvođačima čokolade: Art Ival i Adore (Beograd), Eugen (Novi Sad) i Farmaceutsko-fizioterapeutskom školom (Beograd); Ambasadom Meksika u Srbiji i Muzejem primenjene umetnosti. Recepte poslastica od čokolade pripremila je Ivana Popović (blog MALIIV, Beograd).
Čokolada je proizvod ljudskog znanja i umeća, ali je njeno poreklo iz prirode, jer svi sastojci potiču iz iz biljnog i iz životinjskog carstva. Semenke drveta kakaovac (Theobroma cacao), koje u prirodi i danas raste u tropskim predelima Amerike, osnovna su sirovina za pravljenje čokolade.
Drugi važan sastojak, šećer, dobija se iz tropsko-suptropske biljke iz porodice trava, šećerne trske (Saccharum officinarum) i šećerne repe (Beta vulgaris var. altissima).
Mleko, koje daje karakteristični ukus mlečnoj čokoladi, proizvod je mlečnih žlezda domaćih životinja krave i koze, koje su nastale pripitomljavanjem divljih predaka.
Autori izložbe su Olga Vasić i Desa Đorđević Milutinović.

Povezana vest:  Dan Muzeja Vuka i Dositeja